real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна
Св. цар Лазар Штампај Е-пошта


 

 


Житије Светог цара Лазара

Родио се око 1329. године, у граду Прилепцу код Новог Брда. Својом изузетном даровитошћу стекао је благонаклоност српског цара Стефана Душана, због чега је узет на царски двор у Скопљу и убрзо уведен у државне послове. Постао је и царски зет – цар Душан му је за супругу дао своју рођаку Милицу, из лозе Немањића. По женидби, Лазар је узведен у достојанство кнеза, око 1353. године. Постао је и војвода у Душановој војсци, као веома вешт војник и ратник. Лазар и Милица су имали пет кћери и три сина. Из једне породице, отац, мајка и најстарији син (деспот Стефан) од Бога су прослављени као Светитељи.

Доба владавине

У северним крајевима Душанове царевине владао је Душанов син, цар Урош Нејаки (1355-1371), коме је тада било само 19 година. Као најоданији човек цара Уроша, Лазар је од њега добио титулу кнеза, најпре новобрдског и топличко-полимског, а затим и рудничког и моравског. Лазар је настојао да уједини разбијено царство, и да на тај начин све Србе и хришћане окупи и припреми за борбу против Турака. По смрти цара Уроша, (крајем 1371. године), Лазар је добио под своју владавину Ново Брдо, Топлицу и Рудник, а затим и области Браничево и Мачву са Београдом; преместио је своје седиште у град Крушевац, кога је сам изградио и утврдио. Припојивши и области Херцеговине и Баната, Лазар је постао "у Христу Богу благоверни и самодржавни господар Србљем и Приморју – Стефан велики кнез Лазар", а од свег српског народа прозван цар Лазар. Иако је имао законито право на царску власт јер му је супруга Милица била од владарске лозе Немањића, Лазар је, по својој скромности, задржао кнежевску титулу, како се не би издвајао од осталих српских кнезова. У историјским подацима о Лазару, остале су у употреби обе титуле.

Лазар и Српска црква

Лазар је, 1375. године, успешно измирио Српску и Цариградску патријаршију, које су, од времена цара Душана, биле у неслози. На Сабору у Пећкој патријаршији, изабран је нови патријарх, Јефрем, чиме је завршена бура у Цркви, а кнезу Лазару још више порастао углед у народу. Св. кнез Лазар био је и ктитор и добротвор многих цркава и манастира, и у својој земљи и далеко ван њених граница. Подигао је дивну цркву Лазарицу у Крушевцу. Увећавао је монашке обитељи, нарочито после 1371. године, када су, бежећи испред Турака, многи монаси из освојених крајева Балканског полуострва и Свете Горе, дошли у слободну Лазареву државу. Нарочито су код њега долазили познати монаси звани "Синаити", а Свети кнез им је подигао манастир Горњак и утврдио га својом владарском повељом из 1379. године. Издао је и повељу којом је хиландарској болници сваке године даривана новчана помоћ, ради исхране и неге болесних монаха, а завештао им је и два села. Због све већег броја монаха у хиландарској лаври, Лазар је послао неимаре и све што је било потребно да се у Хиландару, уз главну хиландарску цркву храља Милутина, сагради дивна и пространа припрата, чиме је и он уврштен у ред великих и светих задужбинара Немањића. Руском манастиру Св. Панталејмона у Светој Гори Лазар је, 1381. године, повељом приложио Спасову цркву у Хвосну, уз још нека села и потребне привилегије. Бринуо је и о српским монасима у Светој Земљи, а слао је прилоге и манастиру на Синају и манастирима у Влашкој. Највећа задужбина Св. кнеза Лазара био је његов манастир Раваница, основан 1381. године, посвећен Вазнесењу Господњем, са величанственом црквом, у најлепшем српско-византијском стилу, ограђен високим пирговима (кулама) и чврстим зидовима. Исте године издао је овом манастиру своју владарску повељу и обдарио га великим добрима у Поморављу, Подунављу и Посавини. Подизао је и обнављао многе парохијске цркве, збрињавао сиротињу и болеснике, подижући и издржавајући сиротишта и болнице. При црквама и манастирима је отварао народне школе, ради просвећивања свога народа. На његовом царском двору су се окупили многи учени и мудри људи, уметници, зографи и златари.

Борбе са Турцима

Цар Лазар се у неколико махова борио против турске најезде. Турци су напредовали и, оружјем, неправдом и насиљем, крчили себи пут све даље на запад, решени да сасвим покоре и поробе све хришћанске народе. На челу велике турске војске био је султан Мурат I; његов први сукоб са војском Лазаревом био је код места Плочника на Топлици, 1387. године (данас село Плочник код Прокупља), где је Мурат утекао испред кнеза Лазара. Након нових пораза, султан се почео силно оружати и прикупљати велику војску. Као предзнаци српске несреће, појавили су се – и остали кроз читаву српску историју – унутрашњи раздори, свађе, издајства и властољубље српских старешина. Није било једнодушности и оданости Кнезу, па је он морао, преклињући, да позива Србе у бој на Косово. Одржао је државни сабор у Крушевцу са својим војводама и велможама и одатле упутио поруку свеколиком Српству о клетви која ће стићи свакога ко се оглуши о позив на борбу за Светињу и Отаџбину. Но, и поред Кнежевог позива, многи великаши се нису одазвали, а ни западни хришћани му нису упутили помоћ.

Кнежева вечера

Уочи Косовског боја, кнез Лазар је на двору одржао своју кнежевску вечеру, на коју је позвао све присутне војводе и великаше на мир и слогу против некрста. Затим је српска војска, на челу са честитим кнезом и високим војводама, кренула у правцу Косова. Своју војску је припремио и Лазарев зет, Вук Бранковић, господар Косова и Приштине. Кнезу је у помоћ кренуо и војвода босанског краља Твртка, Влатко Вуковић, а са њим и бан Иваниш Хорват из Хрватске. Дан пре битке, Кнез је своју војску окупио око беле Самодреже цркве, где је одслужена Света Литургија и сва војска причешћена. Свети великомученик Христов Лазар предосећао је да њему и њима предстоји испити чашу страдања Христових.

Косовски бој и погибија

За то време, војска султана Мурата, са војсковођама и многим трупама турских емира из Мале Азије и Персије, била се већ слегла на Косово поље. На дан боја, у уторак, 15/28. јуна 1389. године, на Видовдан и празник Св. пророка Амоса – Крсну славу Лазареву, Свети кнез се још једном помолио Богу и изговорио охрабрујућу беседу својој војсци пред сам бој. Током крваве битке између хришћана и мухамеданаца, један од Лазаревих војвода, Милош Обилић, убио је султана Мурата, што је унело велику пометњу у турску војску, па је Лазарева војска нагло напредовала. Сам Кнез се јуначки борио, иако под ранама. Но, промисао Божији је Кнезу и српској војсци назначио други исход из ове борбе. Наиме, Муратов син Бајазит је прикрио смрт турског цара и силним налетом и лукавством ухватио и погубио честитога кнеза и многе његове војводе. Кнез Лазар и његови саборци увенчани су венцем мучеништва; Лазару је одсечена глава. Раставши се од тела и царства земаљског, Христа ради, спасио је своју и душу народа свога, задобивши Царство небеско и Богу привевши мноштво Мученика.

Пут Светих моштију

По допуштењу Бајазитовом, који је, по очевој смрти, преузео власт над турском војском, монаси су тело Лазарево однели и часно сахранили у цркви Светог Вазнесења у Приштини. После годину дана, Лазареви синови Стефан и Вук су, по савету патријарха и заједно са свештенством и верним народом, открили мошти Светог Великомученика и нашли их нетрулежне и читаве, како испуштају диван мирис. Носећи Свете мошти, литија је кренула ка Лазаревој задужбини, манастиру Раваници, 1391. године. Ту су оне почивале и чудотвориле све до 1690. године, када су, током Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, и раванички монаси напустили свој манастир испред турске освете и са моштима Св. Кнеза прешли у Сент-Андреју. Године 1697, мошти су пренете у фрушкогорски манастир Врдник, назван новом Раваницом (или Малом Раваницом, Раваницом фрушкогорском). Ту су мошти Св. цара Лазара почивале све до Другог светског рата, да би их, априла 1942. године, спасавајући их испред усташког пустошења фрушкогорских манастира, пренео у београдску Саборну цркву прота Радослав Грујић.

Саборна црква

Мошти Св. великомученика кнеза Лазара Косовског чуване су у Саборној цркви скоро пола века. Године 1954, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је одлуку о преношењу моштију у Кнежеву Раваницу. Ова одлука је спроводена приликом прославе 600-годишњице Косовске битке, 1989. године. Свете мошти су проношене кроз бројне српске градове и манастире. На Видовдан 1988. године, литија је кренула из Саборне цркве, одакле је Свети Кнез свечано испраћен од више хиљада Београђана, а затим обишла манастире Врдник, Озрен, Троноша и Ћелије; градове Шабац, Ваљево и Крагујевац; пут је настављен кроз манастире Жича, Љубостиња и Павлица, све до Косова. На Газиместану, месту Косовске битке, одржан је помен, а након боравка у манастиру Грачаница и свечаних видовданских богослужења, кивот са моштима Св. цара Лазара је, преко Ниша, Крушевца и манастира Манасија, коначно пренет у Раваницу код Ћуприје, где мошти и данас почивају. У Саборној цркви у Београду чува се део моштију Св. великомученика цара Лазара (рамена кост), у десном кивоту, испред олтара. Спомен на Св. цара Лазара и косовске јунаке прославља се на Видовдан, 28. јуна.

 

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Видовдан - среда, 28.јун: Света Литургија у 9:00
Свети Јован Шангајски - недеља, 2.јул: Света Литургија у 9:00 

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...