real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна
Патријарх Иринеј Штампај Е-пошта
 
 
 
ЊЕГОВА СВЕТОСТ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ
И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ИРИНЕЈ

 

 

 


Његова Светост  Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке  Милијане. На крштењу добио је име  Мирослав. У родном селу завршио  је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра месеца 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши на постригу име Иринеј.  

Истога месеца, на празник Св. Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину. Године 1969. бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се, затим, враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности је, 1974. године, изабран за викарног епископа Њ.Св. Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године, изабран је за епископа нишког, где је служио све до постављења за Патријарха српског.  

Патријарх српски Иринеј остварио је значајне подухвате као епископ нишки. Године 1987. почела је изградња новог хиландарског метоха, храма Св. Саве у Нишу, чије је темеље осветио епископ нишки г. Иринеј. У време ступања владике нишког Иринеја на патријарашки трон, у изградњи је било око 40 храмова на територији Нишке епархије, са приближно истим бројем цркава у обнови.

 
За време епископске дужности Патријарха Иринеја, народ се у све већем броју враћао Цркви, а Епархија нишка интензивно је радила на успостављању раскинутих веза са народом, након пола века комунистичке власти. Године 1998, први пут после 50 година, за храмовну славу нишке Саборне цркве – Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша. Развијена је просветна и издавачка активност, нарочито у манастирима и црквама ове Епархије.
 
 

Избор за Патријарха српског  
 

Епископ нишки  Иринеј изабран је за Патријарха српског  на изборном заседању Св. Архијерејског  сабора СПЦ, 22. јануара 2010. године, који је започео Св. Архијерејском Литургијом у Саборном храму. Након тога, уследио је призив Светог Духа у Патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог. 

Изборним сабором председавао је Његово Преосвештенство епископ шабачки Лаврентије, као најстарији епископ по рукоположењу у нашој Цркви. Од 44 члана, колико чини Св. Архијерејски сабор, 34 архијереја су испуњавала услов да буду кандидовани за новог Патријарха српског. Тајним гласањем архијереји су предлагали кандидате, од којих су у ужи избор ушла тројица архијереја, добивши више од половине гласова чланова Изборног сабора. У првом кругу кандидат за патријарха је постао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, у другом кругу епископ нишки Иринеј, док је трећи кандидат, изабран у четвртом кругу, био епископ бачки Иринеј. 

Високопреподобни  архимандрит Гаврило, настојатељ манастира Лепавина (Митрополија загребачко-љубљанска) са Св. Јеванђеља изабрао је коверат са именом новог српског Патријарха, предајући га епископу шабачком Лаврентију, који га је и саопштио име новог Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског – г. Иринеја (Гавриловића). Након тога, служено је благодарење, а Свјатјејши Патријарх Иринеј се у беседи обратио браћи архијерејима. Звона Саборне цркве означила су, око 14:15, да је изабран нови Патријарх српски. 
 
 

Устоличење  Патријарха српског  г. Иринеја 
 

Нови Свјатјејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) устоличен је свечано 23. јануара 2010. године, у Саборном храму Св. Архангела Михаила у Београду, на крају Св. Литургије. Саборску Св. Архијерејску Литургију служио је новоизабрани Патријарх српски Иринеј, уз саслужење архијереја, свештенослужитеља и ђакона СПЦ, као и представнике Руске и Грчке цркве. Његова Светост Патријарх Иринеј устоличен је у патријарашки трон као 45. поглавар Српске Православне цркве и наследник Св. Саве Првопрестолног.  

Досадашњи чувар  трона српских патријараха, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, предао је Патријарху Иринеју патријарашке инсигније – панагију, жезло и белу патријарашку пану, пожелевши му да буде достојан наследник Св. Саве и свих осталих светих и часних његових претходника. У својој приступној беседи, Патријарх Иринеј је истакао да је то велики дан и за њега лично и за нашу Цркву и наш народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у историји, пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије, али и његове радости. Патријарх Иринеј признао је и да је његово срце устрептало пред питањем да ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности. Исказао је благодарност онима који су га изабрали и указали му поверење. Настављајући пут Свјатјејшег Патријарха Павла, говорио је да се осећа немоћним пред тако великим крстом који га очекује у ова смутна времена, али да се ослања на речи Св. апостола Павла, "Све могу у Христу који ми моћ даје". Беседио је о српским патријарсима од времена Св. Патријарха Гаврила (Дожића) до Патријарха Павла, свестан тежине бремена и одговорности које ће морати понети као њихов наследник и следбеник. "Зато се овог тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем, Архипастиру Цркве, који ме је добротом и милошћу Својом наградио", истакао је Патријарх српски Иринеј.  

Светој Литургији  су присуствовали и високи представници осталих конфесија, као и представници државног врха Републике Србије и Републике Српске, чланови краљевске породице; бројни народ, свештенство и монаштво.  

 

Беседа  Њ.Св.Патријарха српског  Иринеја

на  устоличењу у Саборној цркви у Београду,

24. јануара 2010. године 
 

Ваше Високопреосвештенство, уручили сте ми жезал, уручили  сте ми панагију српских патријараха, уручили сте ми и пану белу –  као највиши знак патријарашкога звања, патријарашке службе и патријарашког служења Богу и своме народу. Ово је велики тренутак и велики дан за мене лично, а, верујем, и за наш народ и за нашу Цркву јер је српски патријарх увек пред Богом и историјом представљао свој народ, делио судбину његову, радост његову, али и трагедију његову. О томе нам говори историја, о томе нам говоре и личности које сте поменули. После тренутка када сам промислом Божијим и вољом Духа Светога овде хиротонисан за епископа славне Епархије моравичке, у којој сам био годину дана, ово је најсвечанији дан у мом животу. И тада је срце моје дрхтало, устрептало као лист јове кад га ветар покреће. И овог тренутка моје је срце устрептало једном великом свешћу и сазнањем. Постављам питање пре свега себи, а можда и онима који су ме изабрали: да ли сам достојан овога високог звања, ове високе почасти, ове толике части и дара Божијега – да не можемо ни да се захвалимо са достојним речима а камоли да делом и животом то оправдамо. Зато се овога тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем, Архипастиру нашем, који ме добротом и милошћу својом, не гледајући на наша недостојанства, наградио незаслуженим даровима. Знам да је то дело милости и љубави Божије, али дело Божије које обавезује и тражи достојан одговор – достојан живот по Христу и Његовом Јеванђељу. 

Успињање  на висину је тешко, али остати на висини је још теже јер висина изазива  муње и громове, кише и ветрове, и  треба се одржати на тој висини, али – понављам опет речи апостола Павла – све могу у Христу Исусу, Који ми моћ даје. Благодат Божија се даје и предаје у немоћи, а ја сам немоћан. Но, Онај Који ме је изабрао, верујем, сигурно ће ми помоћи – и не само мени, него и Цркви, мојој Цркви, нашој Цркви да делам по угледу на наше велике претке, чија сте имена поменули, да се на њих угледам, да следим њихов пут и њихов пример. 

Можемо казати да је Христос као Богочовек исувише  велики идеал за нас. Он је био човек, али је био и Бог и није могао  да греши, а ми смо подложни греху  и слабостима. Али нам је зато Господ дао велике светитеље, велике Божије људе. Хвала Богу, наш народ у томе ниjе оскудевао. Дао нам је Господ такве дивне примере да се угледамо на њихове животе, на њихову љубав и њихове жртве, које су често биле крвљу потврђиване. Зато се данас Богу обраћам и благодарим на Његовом превеликом дару мени маленом. Обраћам се и светитељима из нашега рода молитвом да не оставе слугу свога, да не оставе следбенике своје из рода свога. 

Сећам се сада великог оца Никанора Хиландарца – када се после рата поставило  питање да ли да Хиландар прихвати политику која се водила у Југославији или да се отцепи, мудри старац Никанор је рекао: "Какви су такви су, наши су". Мудар одговор. Овакви какви јесмо, ми смо њихови и они су наши. А позвани смо сви – а пре свих ја – да се не постиде нас, да се не постиде нашега живота, да се не постиде онога што је наш блаженопочивши Патријарх често говорио: "Човек чини таква дела којима се Бог задиви, али и таква злодела каквих се и ђаво постиди". Мудра реч. Зато сада кажем, обраћам се и молим се Пастироначалнику Христу и нашим светитељима, из нашега рода, пре свих светитељу Сави. Он нам је зацртао пут, Христов пут, светосавски пут, и нема потребе да бирамо и тражимо којим путем да кренемо. Он нам је трасирао пут ка Христу, ка Правди, ка Истини и остаје нама само да се потрудимо колико то можемо и да их следимо. 
 

Претходници 

Поред Пастироначалника и светитеља из нашега рода, обраћам  се и сећам се наших непосредних  претходника, светог Патријарха Димитрија  – једног мудрог и светога старца; великог Варнаве – великог и мисионара и градитеља, који је оставио неизбрисиве трагове у животу наше Цркве; па се сећам и Патријарха Гаврила – мученика и страдалника, који је веру своју морао да потврди и крвљу својом и страдањем својим; ту је Патријарх Викентије – када је дошао на ово место, на овај трон, о њему су владала различита мишљења, а он је остао на своме путу, следио је пут светосавски, и он је свој став и своје држање платио својим животом; а ту нам је и Патријарх Герман, кога сви знамо. Имао сам ту част да будем хиротонисан руком његовом, као и многа браћа овде – један мудар патријарх, који је сигурно оставио дубоке и трајне трагове у историји наше Цркве, у једном времену ком је била потребна невиност голуба, а мудрост змије. Такав је био велики Патријарх Герман. После њега је дошао непоновљиви патријарх, Патријарх Павле. Једна личност нашега времена толико природна, толико људска, а толико обожена и охристовљена да ће остати у дугом сећању и трајању нашег народа. Надамо се – не само у сећању, него да ће много тога из његовог живота прећи у наше наслеђе, да ће се прихватити пре свега од нас, а народ је – онда када га је Господ позвао Себи – показао колико га је ценио и колико је заслужио. Видели смо шта народ мисли, шта цени – то су оне врлине које су красиле великог Патријарха Павла. 
 

Почаст  тражи жртву 

Свестан сам  све тежине и одговорности ових почасти. Почаст тражи жртву, а да ли смо  способни за жртву? Треба да будемо способни. Надамо се да ће благодат Божија, тросугуба благодат Божија, помоћи да оправдамо оно што нам је предато, да потврдимо то све пре свега својом речју, али и животом. Знајући какав пут предстоји не само мени, него нашој Цркви – а патријарх је само један од епископа сабора, целину чини сабор; то је снага, то је благодат, то је Црква – надам се, браћо архијереји да ћете, као што сте били сарадници онако дубоки и искрени претходном патријарху и патријарху пре њега, и мене подржати и помоћи у свим приликама које нам живот буде наметнуо. Сви смо позвани да носимо крст. Наш крст је веома тежак – зато нас Господ позива да ујединимо снаге и да крст заједнички носимо јер је благодат једна у нама, и Црква нам је једна, и онда морамо бити и у животу своме једни између себе. 
 

Мој програм је програм Цркве 

Кад се патријарх  бира и уводи у овај свети трон, обично излаже свој програм. Ја немам  свој програм. Мој програм је програм  Цркве. Данас смо чули у Светом Јеванђељу где Господ каже: "Идите, проповедајте Јеванђеље, чините знамења  јеванђељска, болесне лечите, губавце ослобађајте губе, слепима враћајте вид". Дакле, идите и чудотворите онако како је Господ чинио, онако како су то чинили свети апостоли и наши многобројни свети оци. Да поменемо Светога Василија Острошкога, највећег чудотворца нашега времена. Да поменемо ону дивну, предивну фигуру Руске Цркве, Светога Серафима Саровскога – каква знамења, каква дела чудесна је чинио благодаћу Божијом, која се богато и штедро показала у његовом животу. Дакле, браћо, од митрополита високопреосвећених и преосвећених епископа очекујем да заједнички крмаримо Црквом Христовом, својим благодатним силама Богом дарованим да је приведемо тихом и мирном пристаништу. Све могу у Христу – каже апостол. И ми – ако будемо са Христом и у Христу – можемо поновити и чинити иста та дела. 

Имамо много  задатака. Један од првих и најсветијих  задатака је да као Црква сачувамо наше свето мученичко Косово. Да помогнемо нашој држави, која се труди и чини све да га одбрани  од оних који хоће да га приграбе. И  Црква ту мора помоћи не жалећи труда, а – ако треба – чак и страдања. 

Имамо и других обавеза. Једна од најсветијих обавеза  јесте да наш расељени народ –  а има нас на свим континентима – сјединимо и да очувамо јединство. То је био исконски задатак Цркве  у свим временима јер је Црква ишла за својим народом, крепила га, снажила, помагала га и помогла да опстане да се очува до дана данашњега. 
 

Српски  Јерусалим 

Косово је наша света земља. Наш Јерусалим. Ашче забуду тебе, Јерусалиме, забвена буду десница моја – прича цар Давид. А ми ако заборавимо Косово, заборавиће и нас Косово. Трагично је што после овога свечанога чина треба да пођемо у Пећ да овај чин завршимо тамо јер тамо је главно устоличење на трон српских патријараха. Да ли ћемо моћи? Хоћемо ли отићи у туђу земљу, тамо где је зеница ока нашега? Хоћемо ли моћи да посетимо Дечане, Грачаницу, Богородицу Љевишку и остале светиње? Србија без тих светиња и Косова није Србија. Него као што је тело лишено душе, тако је Србија лишена Косова без душе, без ума и без срца. То нам је свети задатак. 

Има још пуно задатака, о којима ћемо се договарати на нашим светим саборима и уложити  све снаге да оправдамо оно  што нам је Господ дао и да оправдамо  оно што наши свети од нас очекују. 

Поздрављам  све овде присутне, високопреосвећену  и преосвећену господу архијереје, председнике владе Републике Србије и Републике Српске, председника Скупштине Републике Србије, Њихова краљевска височанства, господу министре, њихове екселенције, апостолског нунција, преузвишеног надбискупа београдског, уваженог господина реис-ул-улему, уважену господу амбасадоре – хвала вам што сте својим присуством увеличали овај свети чин, што сте показали да сте заједно са нама и да можемо на вас рачунати. Драго ми је што су овде са нама преставници наше отачаствене земље, која чини да помогне Цркви. Зато смо дубоко благодарни. Надамо се да ћемо уз њихову помоћ решити још неке веома битне и велике проблеме. Мислим да ће имати разумевања, имати љубави према овом народу, према Цркви, која је увек неговала и гајила љубав према своме отачаству, према своме народу. 

Нека Господ благослови ове свете инсигније, које сам данас добио, нека ми Господ подари моћи и силе да могу и ја, према  својој моћи, сведочити Име Христово и, према мери, доприносити моћи, вери и слави Имена Божијега и  слави Цркве наше. Поздрављам сву браћу свештенике, монахиње и монахе, све присутне благочестиве и христољубиви народ наш са поздравом: Благослов Божији на свима вама сада и увек.

 

* 

КАБИНЕТ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

Краља Петра 5, 11000 Београд 

Тел/факс.     +381-11-3283-997 
 


 

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Св.Филип Московски: недеља, 22.јануар: Света Литургија у 9:00

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...