real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна
Смрт светог човека буди нову наду Штампај Е-пошта

 

Протојереј др Љубивоје Стојановић

 

Смрт светог човека буди нову наду за живот

 

(Поводом упокојења Патријарха српског Павла)

 

Засигурно је то да се догодило нешто дубоко и недомисливо у свима нама током пет новембарских дана 2009. године, од 15. до 20. новембра, дана упокојења и погреба Његове Светости Патријарха српског Павла. Обично нас у нашој свакодневици смрт заустави, обузме туга због губитка нама драгих, али и страх пред неизвесношћу сопственог живота.

Често тада у нашим срцима тријумфује безнађе и обузме нас неки чудесан очај и губитничка ненадица. За разлику од тих и таквих стања која носимо у себи у различитим интензитетима, вест о смрти Свјатјејшег Патријарха Павла покренула нас је у другом и бољем правцу. Није због тога што је можда за некога била и очекивана због година живота. Не, то засигурно није. Извесно је то да је он одавно у народну мисао и памћење убележен као живи светац. Отуда онда и таква реакција народа на вест о његовој смрти, која је покренула свенародно заједничење. Све то проглашене дане жалости чини данима нове и боље наде, данима великог рада на себи, нису то нерадни дани ни изгубљено време. Дуга колона поклоника, нека чудесна дивота коју сви осећају у моменту „последњег целива“ покреће нешто ново, недомисливо ново.


Као да је живот у Србији, па и на неким другим местима, добио нову димензију и динамику. Многи постајемо самолитвеници исте наде и поред различитости веровања, па чак и неверовања неких. Једноставно сви се дивимо једном животу, и као да нестаје страх од смрти у душама многих. Сигурно је да сви идемо напред, пут вечности којим је сигурним кораком корачао блаженоупокојени Свјатјејши патријарх Павле. Као да се наговештава неки нови почетак свих у свему, не само због тога што је скоро на сваком месту главна тема његов живот, о коме неки почињу да размишљају тек после његовог блаженог упокојења. То је та неописива снага која све покреће у креативну прогресију и добро виђење Бога и човека, вечности и времена, живота и смрти. Сви смо у некој посебности, ненаметнутој и неизнуђеној, онако како то свако доживљава у себи, али је приметна добронамерност код многих. Као да смисленије промишљамо живот и осмишљавамо своје поступке. Само да то потраје и после ових пет дана небоземних збивања у Србији, да не утонемо опет у неку стару свакодневицу и нове бесплодне расправе.


МУДРИ АРХИПАСТИР


Можда се неко пита, чиме се то наметнуо свима нама Патријарх Павле? Одговор је једноставан, тиме што је био ненаметљив! Што није истицао себе, него је знао да проповеда Христа, а не себе. Ништа није стицао за себе, ничим није желео да се истакне изнад других, и због тога је постао и остао пример за добро следовање у пуноћи правоверија. Он је непрестано служио Богу и човеку, сав његов живот је непрекинуто богослужење, не само у храму него свуда и на сваком месту. Заиста је био „со земљи и светлост свету“, руководећи се јеванђелским речима: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Који је на Небесима“. Бог пре свега, али и човек Божији у свему томе, то је мера подвига нашег Свјатјејшег Патријарха Павла. Са истом ревношћу је ревновао у свим својим звањима и задужењима, будући свагда спреман на добро служење спасењу света и човека. Он једноставно није чекао да буде биран, похваљен или унапређен, напредовао је у подвигу узрастајући у Христу мером безмерја. Спреман да учи непрестано, те је због тога и могао учити друге живом речју, која је увек била делатно оживотворена. Често је младе ауторе теолошких штива подстицао на даљи подвиг родитељским саветом: „Живот треба да нам се саобрази са оним што учимо и пишемо у својим високоумним записима“. Тиме је учио све да никада не треба ништа чинити зарад похвале, него све треба да буде за изграђивање Дома Божијег и наше напредовање, да се трудимо да увек имамо свадбено рухо и упаљене светиљке вере, у себи а не само у својим рукама и слаткоречивом казивању. Слободно се може рећи да је био жива књига, не само у енциклопедијском смислу него најпре у добропримерној стварности подвижничког живота. Својом појавом и присуством покретао је код свих одговорност као пуну слободу од себе и спремност за добронамерност према свима. Често је било довољно да је негде само присутан, па да се сви преобразе из својих затворености у трезвену отвореност једних за друге. Мудро је поступао у свему и према свима, не опредељујући се субјективно за или против некога, имајући у свему једну мисао: Да се прослави Име Божије и сваки човек дође до спасења и познања истине.


РЕЧ БЛАГА А ДОКАЗИ ЈАКИ


Нисам био у прилици честих виђења са Његовом Светошћу, али живо памтим добре савете из неколико сусрета. Нарочито памтим сусрет у вези са мојим именовањем за главног и одговорног уредника листа „Православље“, када је мудрим саветима смирио све моје страхове од других и научио ме да ти страхови извиру у мени и из мене, па себе треба највише да се плашим и од себе да се чувам. Тај кратак разговор био је за мене велики час богословља, жива реч вере о томе како треба испунити ово служење. Не треба истицати себе, не обрачунавати се ни са ким, треба служити заједничком бољитку, где је правило свих правила: „Реч треба да буде блага а докази јаки“ Те речи су у моменту преобразиле све моје амбиције на боље, пробудиле су стваралачку одговорност у времену и условима где је спектакл битнији од стварности. Сигурно је да ће се још неко сетити наведеног отачког штива, које је често изговарао Свјатјејши када је желео да смири младалачку узаврелост свих који су били у прилици да комуницирају са другим и другачијим. Такође је битно нагласити да је то било руководно начело његовог живота, а не само радо навођени цитат којим жели да одушеви саговорника. Његова намера је била да све покрене на боље, а не да било кога одушеви својим знањем или поступком. Због тога су те речи подстицале све на одговорније поступање, нису биле просто изјава о лепим жељама, најмање наредба надређеног подређенима. То је био отачки савет пун љубави према свима са пуно одговорности према свакоме, посебно према „онима изван“, са подсећањем да се вера сведочи са љубављу и добронамерношћу према свима.


ПРИЛИКА ЗА СУОЧЕЊЕ СА СОБОМ


Засигурно је да после свега остајемо опет ми са својим животним суочењима и трагањима. Добро би било да и даље свој живот осмишљавамо живом вером и тако се непрестано изграђујемо у добродетељи. Да из стања дивљења и навођења лепих мисли и великих подвига вере нашег Свјатјејшег, блажене успомене Патријарха Павла, дођемо у доброделатну динамику правоверне сигурности. Да порадимо на поправљању себе и свога живота, да нас свакодневица не оптерети до заборава и безнађа. Него да као слободне и одговорне личности стварамо и остварујемо се свако у свом звању и по мери дара и места. Тако ћемо показати да смо у наведеним догађајима учествовали у пуноћи слободе и радости вере, имајући најпотпуније познање истине у љубави. Нисмо део неке масе, неколико стотина хиљада учесника догађаја који је прошао, него смо саучесници дела које траје вековима до вечности и у коме учествује безброј делатника из свих нараштаја. Ту се на неки чудесан начин сабирају прошлост, садашњост и будућност у вечно сада. Због свега тога, нисмо се ми опростили са Свјатјејшим заувек, тек сад заједничимо молитвено тако што са свима светима „сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајемо“. Нека нас не збуњује узвишеност светог дела, показали смо да имамо свештену жеђ за светим и освештаним, наставимо даље и као што смо стрпљиво, са уважавањем места и догађаја, стајали по више сати у колони поконика, будимо такви једни према другима и једни са другима и у осталим животним догађањима. Нека би нас све ово покренуло на свеопшти бољитак у домовима нашим, на послу, на улици, на спортским и другим догађајима. Да та добра клима осмисли све наше радње, догађаје и односе у уметности, науци, економији и политици. Као што смо тих дана и сати делили лепа осећања једни са другима и били крајње добронамерни једни према другима, покушајмо да на тај начин и даље комуницирамо и остварујемо се у лепоти и радости живота. Тако ћемо показати сами себи и једни другима да смо научили лекцију о доброделатном живљењу, коју нам је наш Патријарх годинама предавао, а нас је било некад мање, некад више, да би на крају скоро сви стали у ред и почели да слушамо те речи живота. Не дозволимо да олако потрошимо тај велики капитал који смо добили, али и стекли, потрудимо се и успећемо, будимо саделатници и самолитвеници, не останимо задивљени посматрачи који ће се повремено сећати великих догађаја. Нека то буде наше неотуђиво памћење које ће покренути ново и боље стваралаштво у времену и вечности...

 

 

 

 

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Прво бденије - среда, 29.март: у 17:00
Друго бденије и Акатист Пресветој Богородици - петак, 31.март: у 17:00
Св.Симеон Дајбабски - субота, 1.април: Заупокојена Литургија у 7:30
Преподобни Оци убијени у ман.св.Саве Освећеног - 2.април: Св.Литургија у 9:00
Литургија пређеосвећених Дарова: средом и петком у 7:30

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...