real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна
Деца и успех у школи Штампај Е-пошта

 

Како васпитавати децу?

О старању родитеља за успех деце у школи

 

Не сматрам да родитељи треба да потцењују успех који њихова деца постижу током школовања. Али, штетно је и ако успех своје деце у школи прецењују. Какву вредност за родитеље може имати одличан успех детета у школи уколико их дете не поштује, ако је самовољно, ако дрско одговара на све што му није по вољи, ако завиди или пакости људима око себе? Размислимо о питању: који је оптималан положај који родитељи треба да на лествици вредности придају успеху своје деце током школовања?

Верујем да одличан успех деце током школовања добија пуно оправдање само када је крунисан формирањем слободних и емоционално здравих личности младих људи.

РАЗЛИЧИТИ ПРИСТУПИ РОДИТЕЉА УСПЕХУ ДЕТЕТА У ШКОЛИ

Присећам се две кратке сцене између родитеља и детета. Обе су се одиграле у ходнику школе, у истом дану и истим поводом.

Дете прилази оцу. У очима туга и сузе. Отац се благо нагиње и пита: „Зашто си тужан?“.

„Нисам знао граматику. Добио сам тројку. Нећу имати петицу“. Отац се смеши. Милује дете по глави. Мирним гласом каже: „Граматику ћеш научити. Ако не будеш одличан из српског ове године, верујем да ћеш бити следеће“. Дете је охрабрено. Очев глас је миран и благ. Дете пружа оцу руку. Док одлазе низ ходник, запажам како им је обојици корак чврст.

Дете обара главу да не гледа у оца који му прилази. „Зашто си снужден?“. Глас оца је нервозан. „Опет ниси знао?“. Дете ћути. „Шта си добио?“. Дете шапуће: „Двојку“. „Двојку!“, гласно понавља отац. „Како, опет, двојку?!”. „Нисам стигао да све урадим. Нисам стигао...”.  „Како ниси стигао?!”, глас оца подрхтава од срџбе. „Кад вежбаш са мамом, све задатке стигнеш да урадиш, и то добро! А сад, опет: ’Нисам стигао’! А обећао си ми бар четворку! Не, ти не мислиш на своја обећања. И шта сад мислиш? Нећеш бити одличан! А обећао си!“.

Дете гласно заплака. Лагано хода иза оца, са великом торбом преко леђа, притиснуто тежином књига и очевог неразумевања.

Током низа година педагошког рада са децом у основној школи, уверио сам се да родитељи који мудро васпитавају дете и на одговарајући начин сарађују са васпитачима школе, најбоље помажу детету да у школи буде успешно (у складу са својим могућностима) и да радосно открива смисао и лепоту талената којима располаже.

Мудро васпитане младе личности препознају се по по низу врлина.


Спонтано желе да развијају своје способности. У саобраћању са вршњацима и са одраслима радо уче како да природно јачају и усавршавају црте своје личности. Опредељени су за искрен и пожртвован однос са члановима своје породице, унутар одељења и међу својим пријатељима. Они се увек радују напретку и успеху својих вршњака. Не само према људима, већ и према сваком живом бићу су добронамерни и саосећајни, увек спремни да помогну. Показују храброст, поштење и истрајност у борби са различитим тешкоћама и неправдама...

У позадини ових, али и многих других врлина које красе мудро васпитане младе људе, по правилу се налази здрав узор – добар пример који им дају њихови родитељи. Кроз векове искуство потврђује да добар пример који на увид деци пружају родитељи и васпитачи јесте најделотворнији чинилац васпитног деловања на младе.

Радовао сам се кад год сам упознавао родитеље који су били посвећени континуираном труду и обликовању личности своје деце. Запазио сам да они пажљиво и са интересовањем посматрају игре и дружење своје деце са вршњацима из школе и околине. Не устручавају се да наставника питају о квалитету дружења своје деце са вршњацима у школи. Од њих сам слушао да код куће увек пажљиво слушају шта им деца говоре о догађајима и о личностима које упознају. Труде се да на бројна питања своје деце одговоре са правом мером, знајући да деца брзо следе и њихове поступке и њихово мишљење. Дивио сам се њиховој одлучности да сваки слободан тренутак посвете породици, мада нису занемаривали ни пријатеље, ни своје професионалне задатке, приступајући свим сегментима живота трезвено: договорно, одговорно, плански. Запазио сам да су то људи који пажљиво и реално планирају све своје дневне активности. Када год сам у школи разговарао са овим мудрим родитељима о њиховој деци, они нису били ужурбани, премда сам знао да имају бројне обавезе и тешкоће са којима се већина родитеља данас неминовно среће. Нажалост, нисам упознао много оваквих родитеља.

У последњој деценији запажам да све више родитеља посећује школу да би у сурету са наставницима пре свега сазнали какав је успех детета: највише их интересују његове оцене, евентуално изостанци са часова и дисциплина. Или се устручавају, или немају времена ни жеље да питају наставнике како су им деца у школи расположена, да ли се и како друже са вршњацима. Највише их узнемиравају ниже оцене од оних које очекују. Не скривају да страхују због могућег нижег просека оцена на крају школске године или, што је још горе, на крају школовања. У контакту са наставницима запажа се да су веома ужурбани. Често не скривају ни да су забринути за егзистенцију своје породице.

Све чешће родитељи не стижу да буду сконцентрисани на личност детета и начин на које оно проводи време ван школе. Разлози су многобројни: прекомерне пословне обавезе или материјалне тешкоће које настају услед незапослености, нередовних и слабих прихода родитеља... Забринути, нервозни и често депресивни родитељи са дететом ретко и површно разговарају. Они препуштају детету да само проналази начине како да проведе време после часова у школи. Лако је запазити да деца без подршке и помоћи родитеља не успевају да пронађу праве одговоре на многобројне недоумице које прате њихово детињство. Збуњени су покушавајући да се некако оријентишу у догађајима унутар породице и школе. Они зато често непотпуно и сасвим нетачно тумаче поступке својих родитеља. Најопаснија последица за недовољно васпитно збринуту децу унутар породице је ако отпочну да родитеље осуђују или вређају. Улога вероучитеља, али и сваког савесног и духовно освешћеног наставника је да одврате децу од погубне праксе осуђивања и вређања својих родитеља. Архимандрит Тадеј је говорио да је уочио да већина невоља о којима су му људи говорили произилази због тога што су осуђивали своје родитеље.

Свакако да је најтеже деци коју родитељи у потпуности занемарују. Она најчешће постижу недовољан успех у школи из многих предмета. То код њих ствара осећај мање вредности. Зато губе мотивацију и веру у могућност да пропуштена сазнања надокнаде. Издвајају се из својих одељења, све више се друже са старијом децом проблематичног понашања, склони су „доказивању“ које се временом приближава или у потпуности припада криминалном понашању. Наставници, школски предагог и психолог настоје да „пробуде“ родитеље чији је васпитни рад са децом изостао. То је, нажалост, често безуспешно...

РОДИТЕЉИ И ПЛАНИРАЊЕ АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ

Запазио сам да су поједини родитељи који су посвећени васпитању своје деце одлучни у намери да им потпуно испланирају, па чак и изаберу врсту ваншколских активности.

Преамбициозни родитељи настоје да избором додатних активности за своје дете потврде његову успешност и таленат, а да га истовремено и удаље од могућег лошег утицаја проблематичних вршњака. Уверени да су учинили најбоље за своје дете, преамбициозни родитељи углавном и не примећују када дете показује да је незадовољно и заморено ваншколским активностима које није само и спонтано изабрало. Ове додатне активности се често одвијају у затвореним просторијама, далеко од природе и од обиља кисеоника који је неопходан за несметан рад централног нервног система. Преамбициозни родитељи олако заборављају или потцењују чињеницу да децу новог информатичког доба на часовима у школи свакодневно веома замара навала информација. Нове појмове и релације међу појмовима деца са напором усвајају, јер су они ретко на занимљив начин представљени, а још су ређе уверљиво повезани са изворним дечјим доживљајајима света и природе.

Било би најкорисније када би родитељи учили своју децу да самостално и реално планирају своје активности. И, наравно, да у слободном времену сами бирају додатне активности које осећају да их највише привлаче.


Али, мало је родитеља у Србији који су могли да од својих родитеља науче како да свакодневно мудро планирају своје активности. Планирање и организација активности већина родитеља није учила ни у школи, па не чуди што овој значајној вештини и навици они не умеју да науче своју децу.

Наставници запажају како је све више деце која немају изграђене радне навике. То никако не значи значи да су она заиста лења. Она се, пре свега, плаше бројних задатака који им изгледају компликовано пошто не знају да им приступе организовано. Ако се таквој деци на прави начин и систематично помаже (што је немогуће само пуким једнократним информисањем о планирању времена и ефикасним методама учења) тзв. „лењи“ ученици се преображавају у мотивисане и енергичне младе људе који брзо напредују.

Било би корисно ако би у школама постојала бар једносеместрална обука на којој би се деца бавила савладавањем вештина организовања и планирања учења и осталих активности. Док се то не оствари (ако се икада оствари!), родитељи који ове вештине познају једини су који децу њима могу да нуче.

ПУТОКАЗИ

Како да родитељи, и сви који данас осмишљавају образовање и васпитање школске деце, успешно обаве свој одговоран и веома сложен задатак?

Мисли мудрог индијског песника Рабиндраната Тагоре (1861–1941) о васпитању и образовању деце драгоцена су помоћ родитељима и настаницима, јер јасно и проницљиво указују на најважније елементе на којима почива здрав – целовит развој личности младих.

„Ми смо рођени у овом свету да бисмо га прихватили, не само да бисмо сазнали о њему. Знање нас можда може учинити моћнима, али пуноћу достижемо само ако смо пуни саосећања. Највише образовање није оно које нам пружа само чињенице, већ оно које чини да нам живот буде у хармонији са свим створеним.

Али ми наилазимо на то да школа такву поуку о саосећању не само да занемарује, него се чак и бори против ње. Од најранијег детињства стварају нам навике и намећу знања на такав начин да се наш живот одваја од природе, а наш ум и свет се од наших најранијих дана представљају као супротности. Тако је највише образовање за које смо предодређени занемарено, а ми смо натерани да изгубимо наш свет да бисмо, уместо њега, нашли гомилу података. Ми детету одузимамо Земљу да бисмо га научили географију, одузимамо му језик да бисмо га научили граматику. Он жуди за Причом, а затрпан је списком чињеница и датума... Дететова природа буни се против таквог нечовечног поступања, патећи свом својом снагом, да би напослетку била у потуности ућуткана казном.“

Како мудри песник Тагоре сагледава циљ човековог образовања? На шта упућује родитеље и све васпитаче деце?

„Циљ образовања је да човеку пружи јединство истине. Некада давно, када је живот био једноставан, сви различити аспекти човека били су у потпуном складу. Али, када је дошло до раздвајања интелекта од духовног и физичког, образовање је свој нагласак ставило на интелектуални и физички део човека. Ми искључиво обраћамо пажњу на то да дамо деци податке, не схватајући да таквим приступом продубљујемо јаз између интелектуалног, духовног и физичког.

Ја верујем у духовни свет не као у нешто што је одвојено од овога света, већ што је његова најдубља истина. Са сваким дахом који удишемо, ми стално треба да осећамо ову истину: да живимо у Богу. Рођени у овом дивном свету, пуном тајне бесконачног, ми не можемо да прихватимо да је наше постојање само тренутни излив случајности, који плови на струји материје ка некаквом вечном ништавилу. Не можемо да свој живот посматрамо као сан сневача који се никада не буде. Ми поседујемо личност којој су материја и силе бесмислене уколико нису повезане са нечим бескрајно личним, чију смо природу донекле открили у људској љубави, у величанствености добра, у мучеништву херојских душа, у неисказаној лепоти природе, која никада не може бити проста физичка чињеница, нити ишта друго до израз личности.“


Јован Мрђеновачки

(Тагорине мисли са енглеског превела Милина Косановић)

 

 

 

 

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Свети Ћирило и Методије - среда, 24.мај: Света Литургија у 9:00
Спасовдан - четвртак, 25.мај: Света Литургија у 8:30
Недеља Светих Отаца I Васељенског сабора, 28.мај: Света Литургија у 9:00 

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...