real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна
Православље и мобинг Штампај Е-пошта

 

Насиље не сме бити одговор

Мобинг-изазов за хришћане

 

Модерно време са собом доноси и нове видове страдања човека у њему, те се тако данас сусрећемо са једним термином, до скоро непознатим код нас, а то је – мобинг. Шта је мобинг, на који начин се појављује, како је правно регулисан у нашем и светском законодавству – питања су која су предуслов за даље успешно разматрање овог проблема, из хришћанске перспективе.

Први пут са појмом мобинга (mobbing) сусрећемо се код Конрада Лоренца, који тим термином настоји да објасни понашање животиња унутар једне врсте, које нападају једна другу са циљем опстанка. Овај термин на категорију људи преноси познати немачки психолог Хајнс Лајдман, дефинишући мобинг као психолошки терор на радном месту. Односи се на непријатељску и неетичку комуникацију која је од стране једног или више појединаца институционално усмерена према углавном једном појединцу, који је због мобинга гурнут у позицију беспомоћности или немогућности да се брани, те држан у истој помоћу механизама мобинга. Ове активности одвијају се веома учестало (статистички гледано барем једном у недељи) и у дужем временском периоду (статистички посматрано најмање шест месеци). Због велике учесталости и дугог трајања непријатељског понашања, такво малтретирање доводи до значајне менталне, психосоматске и социјалне патње. Главна особина мобинга је понашање унутар људске врсте којим се вређа достојанство човека, његов психички и физички интегритет на радном месту, што може да проузрокује трајне последице по здравље појединца.

ФУНКЦИЈЕ ЉУДСКЕ ДУШЕ

Транзиција у којој се налази наше друштво неминовно носи и многе поремећаје вредносних система који се огледају на свим пољима људског живота и деловања. На нашим просторима ситуација је још драматичнија, јер су недавни ратови дали посебан печат моделима понашања и међуљудском опхођењу. Нехумани, а самим тим и нехришћански модели понашања устаљују се у времену потрошачког друштва, а разноврсни видови антагонизама постају узроци све тежега живота и услова живљења. Човек се налази у вртлогу избора биолошке егзистенције и живота. Способност за остварење живота временом се код човека смањује, јер биолошка егзистенција добија доминантно место.

Једна од основних функција људске душе, на основу платонске трихотомне поделе, јесте и раздражајни део, поред желатељног и разумног. Улога раздражајног дела огледа се у остварењу биолошке егзистенције, изазивањем агресивности, беса и храбрости. Сва ова дејства раздражајног дела људске душе имају у данашњем времену, као и кроз историју, улогу да постану извор храбрости и смелости у прибављању хране и суочавању са опасностима. Модерна биохемија централног нервног система повезује деловање овог дела душе са присуством адреналина и норадреналина у организму, који се луче усред осећаја угрожености и несигурности. Улога адреналина је да помогне човеку да изведе радњу која захтева интензивни напор у кратком року, примера ради: напад, или бежање услед опасности.

АГРЕСИЈА, ВЕРБАЛНОСТ, БРУТАЛНОСТ

Данашњица, у којој живи наша цивилизација, карактерише се превасходно осећајем константне несигурности. Све што човеку пружа сигурност, у последњих пар деценија, доживело је велику инфлацију; пример земље која се у последњих 20 година променила у четири форме од СФРЈ, СРЈ, Србије и Црне Горе, до данашње Србије. Кад земља – држава, као једна константна вредност и гарант сигурности за грађанина, у овако кратком року има оволике турбуленције, какав тек осећај сигурности може да пружи грађанима који живе у њој и који су сведоци свих ових промена?! Нема потребе указивати и на друге елементе: незапослености, губљења посла, итд. Све ово нам пружа јасну слику у каквим условима и околностима живи просечни грађанин ове земље, под каквим је свакодневним стресом – константној изложености дејства адреналина у организму. Оваква ситуација јасно указује на то да и понашање људи не може да буде на завидном нивоу. Данас су грађани ове земље, невезано за узраст, непрестано изложени негативним моделима понашања. Штетни утицај медија, како телевизије тако и штампаних, од великог је значаја, јер у многоме промовише негативне методе – агресију, као модел понашања, који је уочљив у свим друштвеним структурама од високог дома Народне Скупштине па до риалити-програма. Агресија, вербалност, бруталност постају прихватљиви методи понашања, па чак и пожељни. Свакодневно можемо чути, у породицама у нашој средини, да деца треба да науче да показују зубе, како би боље пролазила у животу.

Агресија и бес постају свакодневни принцип понашања, а једна од његових облика је и мобинг. Чињеница да је високи дом Народне Скупштине Републике Србије усвојио „Закон о спречавању злостављања на раду“ (Сл. гласник, бр. 36 од 28. 05. 2010. год.) јасно указује да је друштво постало свесно присуства насиља на радном месту, које означава као мобинг, и даје следећу дефиницију:

„... злостављање, у смислу овог закона, јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор. Злостављање, у смислу овог закона, јесте и подстицање или навођење других на понашање из става 1. овог члана. Извршиоцем злостављања сматра се послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запослених код послодавца, који врши злостављање из ст. 1. и 2. овог члана.“

ШТА ЗАКОН КАЖЕ?

Законодавна дефиниција која постоји код нас слична је, у основној структури посматрања мобинга, са „Мишљењем о насиљу на радном месту“ Саветодавног одбора Европске комисије за сигурност, хигијену и здравствену заштиту на раду од 2001. године. Мобинг, се према овом документу, сматра за „...негативан вид понашања, међу колегама или између хијерархијских надређених и подређених, којим се дотична особа понижава и директно напада или индиректно, од стране једне или више особа, у сврху и са циљем удаљења исте те особе“.

Јасно је, из свих наведених законских формулација, да се ради о психичком злостављању на радном месту које за последицу има трајна и дубока здравствена оштећења радника. Запањујући је податак да је 33% здравствених симптома повезано са мобингом (С. Пауновић, Р. Косановић, „Злостављање на раду – мобинг“, Социјална мисао 2, 2010, стр. 40).

Сваки вид насиља над човеком неприхваљив је за свест човека, тако да овај природни закон постаје основа сваког другог друштвеног законодавства. Насиље и нехумано понашање према човеку социјално су неприхватљиви, али и као такви присутни су у разним формама, као и под велом различитих оправдања. Устав Републике Србије гарантује грађанима право на поштовање достојанства људске личности у свом 25. и 26. члану:

„Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању....

Забрањен је принудни рад. Сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се принудним радом“.

Нездрави антагонизам, који постоји захваљујући друштвеном немару и високом економском интересу, успева да створи један механизам у коме се газе основна људска достојанства. Често су и жртва мобинга, као и његов починитељ само део ланца овог болесног система вредности. Неконтролисани интерес и профит послодавца, као и каријеризам претпостављених постају подстицај за агресивно понашање према запосленима. Са друге стране, не треба губити из вида и чињеницу да су се у нашој земљи у великој мери зацарили лењост и нерад. Позната је у народу изрека: „не може он (газда) мене толико мало да плати, колико мало ја могу да радим“. Законодавно уређење не предвиђа јасну дефинисаност радног места, тако да се пружа могућност разноразних малверзација. Све ово указује на чињеницу да се друштво налази у једном веома нездравом стању опасном по здравље човека.

ОДНОС УТЕМЕЉЕН НА ЉУБАВИ И ПОШТОВАЊУ

Хришћани, као активни чланови друштва, нису поштеђени могућности да буду жртве насиља на раду, а исто тако и насилници. Питање које се намеће гласи: на који начин да се данашњи хришћанин односи према насиљу и малтретирању на послу?

Једно је сигурно - насиље не сме бити одговор. Такође, јасно је да законске регулативе не могу да реше проблем агресивности као феномена који проистиче из најдубљих структура људске личности. Хришћански живот није у сукобу са законодавним уређењем наше земље; управо супротно, он може бити само позитивни подстицај друштву у његовој хуманизацији. Друштвени закони као главни задатак имају регулисање односа међу људима и, као такви, не задиру у душевне структуре појединца. Насилничко понашање појединца последица је патолошких душевних процеса. Овде се отвара простор за духовну делатност Цркве.

Једна од основних форми односа хришћанина према друштву и друштвеном поретку огледа се у познатој Христовој заповести „подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу“ (Мк. 12, 17). Хришћани су позвани да поштују постојећи поредак у друштву. Најбољи пример за то налазимо код апостола Павла кад се обраћа господару одбеглог роба: „али без твог знања не хтједох ништа учинити, да твоје доброчинство не би било принудно него добровољно. Јер можда се зато и растаде с тобом на кратко да га добијеш за вечност. Не више као роба, него више од роба, брата љубљеног, особито мени, а колико више теби, и по тјелу и у Господу“ (Флм. 1, 14-16). Из овога примера јасно се види да апостол Павле поштује друштвено уређење – робовласнички систем тог времена, али му у исто време даје и једну нову ноту и карактеристику. Роб престаје бити робом, у класичном смислу тадашњег времена, и постаје човек који је вредан сваког поштовања и људског достојанства. Роб се не лишава својих социјалних обавеза и свог статуса. Он остаје у свом друштвеном положају, али у новој димензији. Апостол Павле господару Филимону не намеће, силом апостолске службе, правила како да се опходи према робу Онисиму, него настоји да његова одлука буде добровољна. Ни данашње време, могло би се рећи, није много напредовало у односу према човеку од робовласничког времена; само што има хуманије форме и, као такво, постаје прихватљиво. Однос запосленог и послодавца, односно подређеног и надређеног, гледано из хришћанске перспективе, требало би да се темељи на логици коју нам је поставио апостол Павле – као однос утемељен на љубави и поштовању. Чињеница је да се већина грађана наше земље изјашњава као хришћани – православни верници. Према томе, и међу насилницима и међу жртвама велики је број хришћана, те је јасно да је потребно активније деловање и Цркве на овом пољу. Изградња хуманости базирана на Богочовеку Христу треба да постане приоритет деловања Цркве у овом времену, не само међу хришћанима, него и међу свим људима. Само ако се прихвати опција да је човек јединствено и непоновљиво биће са својим и позитивним и негативним особинама, који као такав заслужује прихватање, може се поставити и темељ за успешно суочавање са сваким видом насиља, па и са мобингом.

МОБИНГ: ПРОБЛЕМ КОЈИ ЛАКО МУТИРА

Друштво преко својих удружења, попут веб-презентације
www.mobbingsrbija.com, указује на механизме суочавања са проблемом насиља на раду, као и начинима борбе против мобинга. На жалост, скромног смо мишљења да не постоје рецепти како се борити против оваквог понашања, јер је ово општи друштвени проблем, који може лако да мутира, попут вируса, и да тако постане још прикривенији и опаснији. Неопходно је да се сви носиоци друштвене свести активно укључе у подизање нивоа спознаје о потреби суочавања са сваким видом агресије, али и одговорности према раду. Одговорнијим радом, у току предвиђених осам сати рада, као и хуманијим опхођењем према запосленима, могуће је суочити се са овим проблемом. Неопходно је поставити здраве принципе успеха на раду, изградње професионалне каријере, који неће допустити да се гази по људском достојанству. Не треба испуштати из вида већ споменуту негативну особину нерада и неодговорности запослених према радном месту. Запослени је обавезан да максимално искористи своје радно време, са правом на коришћење предвиђеног времена за паузу и топли оброк, које немају целодневни карактер. Посао треба да постане место креативности, стваралаштва и остваривања човека као бића које може да доприноси; а не место нужде, присиле и тортуре. Такође, неопходно је и подизање нивоа толеранције, јер је јасно да ће се живот, у времену опште пометености, пресликавати на посао и квалитет рада; што не треба да постане извор сукоба, него присније сарадње. Грешка није непоправљива, уз добру сарадњу; јер, свако ко ради – греши. Грешке запослених указују само на чињеницу да запослени раде, а константно понављање истих грешака није вредно коментара. Такође, и пристојно указивање на погрешку не треба доживљавати као гажење људског достојанства. Неопходна је изградња и подизање степена толеранције код човека, јер данашњи човек је изгубио основни степен толеранције на непријатност. Комодитет постаје основно правило и смисао живота. Тиме се ускраћује могућност индивидуације – личног сазревања, које захтева и трпљење. Неке ствари морају истрпети и послодавци и запослени, као и партнери у браку, као и монаси у манастиру кад „навале“ искушења. Прихватање трпљења, као хришћанског пута, не значи и безличност. Поред трпљења неопходна је и изградња културе дијалога и комуникације, који се темеље на поштовању и уважавању. Уз трпљење и хришћански дијалог постоји могућност превазилажења већине проблема и потешкоћа.

Све ово указује на потребу да, целокупном друштвеном сарадњом и заједничким напорима, изнађемо начине како да позитивно каналишемо агресивност и бес у ревност и марљивост утемељене на човекољубљу, које ће као резултат имати бољи и квалитетнији успех у раду, обострану корист; како послодавца тако и запосленог.

ХРИШЋАНИ И МОБИНГ

Хришћани, као активни чланови друштва, нису поштеђени могућности да буду жртве насиља на раду, а исто тако и насилници. Питање које се намеће гласи: на који начин да се данашњи хришћанин односи према насиљу и малтретирању на послу?

ЧОВЕК – ЈЕДИНСТВЕНО И НЕПОНОВЉИВО БИЋЕ

Чињеница је да се већина грађана наше земље изјашњавају као хришћани – православни верници. Према томе, и међу насилницима и међу жртвама велики је број хришћана, те је јасно да је потребно активније деловање и Цркве на овом пољу. Изградња хуманости базирана на Богочовеку Христу треба да постане приоритет деловања Цркве у овом времену, не само међу хришћанима, него и међу свим људима. Само ако се прихвати опција да је човек јединствено и непоновљиво биће са својим и позитивним и негативним особинама, који као такав заслужује прихватање, може се поставити и темељ за успешно суочавање са сваким видом насиља, па и са мобингом.

ХРИШЋАНИ И ДРУШТВЕНИ ПОРЕДАК

Хришћани су позвани да поштују постојећи поредак у друштву. Најбољи пример за то налазимо код апостола Павла кад се обраћа господару одбеглог роба: „али без твог знања не хтједох ништа учинити, да твоје доброчинство не би било принудно него добровољно. Јер можда се зато и растаде с тобом на кратко да га добијеш за вечност. Не више као роба, него више од роба, брата љубљеног, особито мени, а колико више теби, и по тјелу и у Господу“ (Флм. 1, 14-16).

 

Мр Драган Каран

Извор: Православље

 

 

 

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Преображење Господње - субота, 19.август: Света Литургија са освећењем грожђа у 9:00
Недеља 11.по Духовима - 20.август: Св.Литургија у 9:00
Госпојински пост: од 14. до 28. августа
Исповест: свакога дана током и после јутрења и вечерње (бденија)

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...