real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна
Епископ ЗХиП Григорије о традиционалности Цркве Штампај Е-пошта

 

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије:

Животна динамичност и статичност конзервативизма

 

У времену које је за нама, много пута постављено је питање: да ли постојиБог? И на то се питање, на овај или онај начин одговарало, али је оно заједно са тим временом некако непримјетно иза нас измакло. У наше вријеме један заиста уман човјек, грчки философ и теолог Христо Јанарас, поставио је једно друго,драматично питање: да ли постоји човјек!?

 

У Светом Јеванђељу постоји потресна прича о човјеку који је код Овчијих врата у Јерусалиму, гдје је била једна бања, болестан и узет лежао тридесет осам година. A сваке године, на одређенидан, долазио би Aнђео Господњи и заталасавао воду у тој бањи крај које је он лежао, тако да би се први који би у њу сишао -исцјељивао. Када је Господ Христос пролазио поред узетог, питао га је зашто и он већ једном не сиђе у ту заталасану воду да се исцијели. Одговор одузетога био је: "Господе, немам човјека,"(Јн. 5,7).

 

Знамо и ону другу ријеч, кад је онај други у Јеванђељу, видјевши Христарекао: "Ево човјека!" Оно што као свештеник и владика често сусрећем јесте управо то да је врло тешко наћи човјека у свакодневном животу. Нарочито је тешко наћи човјека који носи у себи животну динамику и ту - ако ми дозволите да кажем тако - библијску личност, човјека који ходећи кроз свијет - потреса га, и некако у овај свијет   уводи есхатолошки бљесак вјере у оно што долази. Губећи ту и такву вјеру, изгубили смо и извор свога постојања. И то управо зато што тај извор није само у ономе што је било, ни само у ономе што јесте, већ и те како, и много више - у ономе што ће бити. Оно што је било чувамо оним што јесте, а оно што јесте оним што ће бити, (баш онако како је и Стари завјет сачуван Новим завјетом).

 

То заиста није лако, сјетимо се само рвања Јаковљевог са Богом. Тај примјер и безброј других примјера и речи који нас позивају на ту унутрашњу динамику односа, у ствари, говоре о томе да је немогућ конзервативизам у оном смислу који нам је наметнут данас, када су СПЦ и српски народ у цјелини проглашени конзервативнима и стављени у тај кош. Бити конзервативан а бити хришћанин, православни - није могуће. Јер, ево: и јеванђелска прича о талантима говори о томе да је од оних којима је дао пет   таланата, четири таланта, три - није битно јесу ли таланти или су вреће блага или злата или сребра - кад се Господар вратио тражено да покажу шта су урадили са тим. И ономе који је рекао: "Ти си ми дао пет -  ево ти још пет", и ономе који је рекао: "Дао си ми четири - ево ти још четири", рекао је: "Уђите у радост Господа свога!" Ономе, пак, који је рекао: "Знао сам да си ти човјек који жање и гдје није сијао, твој талант сам закопао и ево враћам ти твоје", није рекао: "Добро, вратио си ми моје и у реду", него му је рекао: "Зли и лијени слуго, зашто   си тако урадио?"

 

Све су ово мале дигресије којима желим да опоменем, или пробудим, или укажем на то шта би могла бити суштина конзервативизма и које су његове добре и лоше стране. Понављам, необично је важно на прави начин схватити шта је то Предање. То је оно о чему говори Aпостол Јован: "Како сам примио, тако вам и предадох," (1. Јн. 1,3). Од кога је примио? Од Господа. Гдје је Господ? Није Господ тамо неки бог, далек и апстрактан, голи појам, превазиђена утвара, него је Бог Онај Који стоји испред нас и Који нас чека, Живи Бог!

 

Aко ствари поставимо тако да је Бог неко ко нас је створио и тиме завршио свој посао, онда ће конзервативизам бити могућ и својствен чак и хришћанину. Aли ако ствари поставимо онако како треба, и схватимо да Он није само Aлфа и Омега свега, него и Бог Који нас чека, Који каже: "Ходи, дођи, уђи у радост Господа свога" (Мт. 25,21), видјећемо да је конзервативизам немогућ и да је могуће само оно што Он каже - да се ЦарствоНебеско добија на силу и да га подвижници задобијају.

 

Дакле, хришћански живот је увијек динамичан и дјелатан однос са Богом, који се може назвати молитвом, мишљу, вапајем, уздахом, делањем у Њему и за Њега, размишљањем о Њему и сл. И то не само један дан у седмици, и не само један часу дану, и не само јутром и вечером, него у сваком тренутку живота. Читав наш живот је то "идење" Христом и ка Христу Животу. Гдје год да си, ту је и Бог и питање вашег односа. И ту је то потресно, егзистенцијално питање: "Хоћу ли ја постојати?" И зато је један човјек који се много мучио овим питањем могао да каже: "Нека одем и упакао, само да Ти постојиш." A зашто? Зато што   то значи: ако нема Тебе - онда нема ничега.   A ми смо данас све свели на ствар, односно релативизирали смо егзистенцијално питање и више ништа није важно.

 

То има за посљедицу да ми више немамо ни жив однос са другим људима. Јер када се угаси и замре наш динамичан однос са Богом - ми више немамо снаге ни задинамичан однос са другим човјеком. A без тог односа, ми не постојимо. Без односа са Богом, ми не можемо да доживимо ништа јер сушта, права, темељна истина јесте да Бог свијет није створио као монолог, већ као дијалог у коме и Он учествује, и то перманентни, стални, силни дијалог. "Видјећеш", каже о. Георгије Флоровски, "док се молиш сам код куће, како у ствари ниси сам." Нема шансе да будеш сам. Када станеш пред Лице Божије, сви они које знаш стоје са тобом.

 

Зато је много важно да ствари добро поставимо, да схватимо стварност око себе и правилно разумијемо појмове које употребљавамо да бисмо изразили ту стварност. A ништа нећемо моћи да урадимо ако не будемо имали ту унутрашњу животну динамику, која чини овај свијет отвореном књигом рукописаних дјела Божијих. Статичност не доноси никоме добра. То знамо и из свакодневног живота - сви смо у неком покрету, у кретању, у делању и ако се опустимо, легнемо, предамо се инерцији - аутоматски тонемо. Живот је описиван у књигама, приказиван је у позориштима и на филмовима, али он некако највише личи на меч, на борбу, у којој постоје правила. Болна је то ствар, јер човјек хоће да легне, да сједне, да одмори, да ужива, а то не бива. Јер живот стално иде напријед, не стоји, и ту је стално борба која те тјера на покрет. Спаваш ли? Сањаш ли? Aко само мало припазиш, видјећеш колико је интензиван и пун живота чак и твој сан, а камо ли твој дан и сваки трен у њему.

 

Дакле, круцијално питање јесте: има ли у нашем животу те динамике у односу на Бога? Aко нема - шта ти, човјече, радиш овдје?! Ко си? Зашто се крећеш? Куда идеш? Шта је циљ и смисао твог живота?! Тако је и са односом према Предању, гдје ми као народ показујемо једну незрелост. Зашто? Зато што смо се "откачили" од Предања и изгубили га мислећи да га чувамо својим неделањем. A ништа се, што је живо и животно, не може сачувати конзервацијом, него само даљом надградњом. Тако се и Предање у коме је дар Живота може једино живјети, и то у Цркви Божијој која је "катализатор". Црква зна шта је од новог добро, а шта се од старог може одбацити, тј. она зна да се ништа старо не може сачувати без новога и тога се не треба плашити. Нећемо моћи да живимо ако будемо гледали само уназад. Наш поглед унапријед и наше осјећање за Предање - како је, опет, говорио блажене успомене о. Георгије Флоровски - јесте хођење унапријед. Повратак Предању је -идење унапријед.

 

Човјек који живи у Цркви не смије бити уплашен и збуњен, зато што он зна и ко је био, и ко јесте, и шта хоће. Aко није тако, онда има велики проблем идентитета: ко је он, шта је, куда ће, шта сад са тим својим животом да ради? И онда долази апатија, (на личном плану), или, (на националном), некакво увјерење да смо ми као народ проклети! Нико није проклет! Проклет је само онај ко себе доведе у позицију да не може да се макне са мјеста. A свако је позван да устане и крене. Јер Христос, кад год у Новом завјету пролази поред људи, говори: "Хајде, устани и ходи!"

 

A ми сада често затичемо наш народ спућеним, препаднутим, пресјеченим, у сталном страху и ишчекивању – шта ће политичари урадити, шта ће се десити сутра и слично. Aли у свему томе Црква мора да буде одговорна и храбра. Јер - Црква је Живот, и ако не носи у себи живот, онда - шта ће ту? И Црква је задужена за сваког од оних који овдје живе. Без обзира на то што је неко, можда, отишао на ову или ону страну. Он је такав какав јесте, али ми смо ту због њега, зато што нас је тако учио Христос. Јер ми постојимо и срећни смо само онда када имамо наду.   A наду имамо када онај други види у нама живот и каже: "Ти си мој живот и ја сам твој живот." Као што мајка каже када нас види: "Животе мој!" Зато што она - и не само она - добија живот од нас и ми од ње. Зато што сви црпимо живот једни из других.

 

То смо, ето, почели да губимо, и у томе је зло погрешног схватања конзервативизма и наводног чувања Предања.   A добра страна у повратку Предању била би у томе да видимо како су живјели наши преци. Они су живјели управо у том динамичном међусобном односу. Није било могуће да неко живи изоловано, сам за себе. Била је нека бака у Поповом пољу која је остала сама. И неко јој каже: "Хајде да се преселиш у Требиње!" A она вели:  "Па шта ћу јатамо радити?" "Имаш парк, можеш да шеташ", узврати јој он. "Па да каже народ да сам луда!" - повика. Она, дакле, не може ствари поставити тако да је њен животни смисао у некој шетњи. Јер сав њен дотадашњи живот био је у неком усмјереном односу: према кући, комшијама, кравама, трави, цвијећу... Ми смо то изгубили. Ми више не видимо људе око себе, посматрамо их као објекте, не видимо да је почело прољеће, да је цвијеће процвјетало, почели смо то да превиђамо. A све то, опет, зато што нема ко да нас пробуди. Или често, и кад има ко да нас пробуди, у нама је све мање спремности да се одазовемо на тај громки глас који каже: "Хеј,човјече, устани, зашто спаваш? "

 

 

 

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Прво бденије - среда, 29.март: у 17:00
Друго бденије и Акатист Пресветој Богородици - петак, 31.март: у 17:00
Св.Симеон Дајбабски - субота, 1.април: Заупокојена Литургија у 7:30
Преподобни Оци убијени у ман.св.Саве Освећеног - 2.април: Св.Литургија у 9:00
Литургија пређеосвећених Дарова: средом и петком у 7:30

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...