real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна arrow Историјска читанка arrow Посете страних делегација
Посете страних делегација Штампај Е-пошта

 

Посета представника

Архиепископа кентерберијскога

 

У Београд је, 24. маја 1946. године, дошао представник Архиепископа Кентерберијског епископ херефордски Ричард Парсон у пратњи светшеника Водамса. После посете гробу незнаног јунака, манастирима Раковици и Ваведење, др Парсон је присуствовао 25. маја бденију у Саборној цркви. Сутрадан, у недељу, др Парсон је у богослужбеном одјејанију дошао из Патријаршије на Св. Литургију у Саборну цркву. Митрополит Јосиф је присутном народу објаснио сврху доласка епископа Парсона и свештеника Водамса - учвршћење добрих односа и пријатељства између англиканске и Српске Православне Цркве, које постаје још израженије после Првог светског рата. Митрополит Јосиф поздравио је, у име СПЦ, високог достојанственика англиканске цркве. Епископ др Парсон је пренео благослове Кентерберијског архиепископа. Посета није била политичког карактера, већ искључиво духовног. Тога дана народ Енглеске окупљен је био да прослави успомену на дан првог Архиепископа Кентерберијског, Св. Августина. Он је за енглеску цркву оно што је за српску цркву Св. Сава. Епископ Парсон је објаснио да је Св. Августин донео у Енглеску Јеванђеље Господа Исуса Христа. Др Парсон је изразио наду у Христове речи: да буде један Пастир и једно стадо. Говор епископа др Парсона преводио је епископ бачки Иринеј. Упркос упозорењима Митрополит Јосифа народу да достојно дочека свога госта, догађај ипак није прошао мирно и без непријатности.

 

 

Делегација Руске цркве у Београду

 

На позив Руске цркве, најпре је делегација Српске цркве посетила Москву, 1945. године, и присуствовала избору новог Руског Патријарха. Митрополит Јосиф је предводио делегацију од 13 свештенослужитеља - архијереја, свештенства и чланова Патријаршијског одбора. Убрзо по њиховом повратку, у Београд је стигла делегација Руске цркве, 8. априла 1945. године. Предводио је епископ кировоградски Сергије уз свештенослужитеље, а дочекани су и смештени у Патријаршији. Током неколико дана, делегација Руске цркве посетила је неколико београдских цркава, служила у Руској цркви 14. априла, а у недељу, 15. априла, епископ Сергије је служио свечану Архијерејску Литургију у Саборној цркви с нашим Архијерејима Венијамином и Владимиром и бројним свештенством. Након Причешћа, епископ Сергије је присутном народу у цркви одржао врло срдачан говор, у коме је нарочито нагласио братска осећања и љубав према Српској цркви.

 

 

Долазак делегације Грчке цркве

 

Након посете представника Српске цркве Грчкој, 1955. године, Патријарх Викентије је позвао своје домаћине да узврате посетом нашој земљи. Септембра 1956. године, делегација Грчке цркве, коју је предводио Архиепископ Доротеј, посетила је нашу цркву. На граничном прелазу код Ђевђелије дочекали су их Архијереји: епископ тимочки Емилијан, банатски Висарион и жички Герман, а на београдској железничкој станици Патријарх Викентије, Митрополит Нектарије и епископ Хризостом. Одатле су одмах су кренули у Саборну цркву, препуну верног народа. Шпалир су правили београдски пароси, са монахињама и монасима. Патријарх је одржао поздравни говор са Царских двери, а затим се окупљенима обратио и Архиепископ Доротеј са Патријарховог престола. Гости су тих дана учинили посету народним властима, богословијама, Новом Саду и Сремским Карловцима. Централни догађај збио се 9. септембра, када је у Саборној цркви служена свечана Архијерејска Литургија, а служило је свих пет грчких Архијереја, наши Архијереји Макарије и Хризостом, као и велики број свештеника, пред препуном црквом. На крају Св. Литургије, Његово Блаженство Архиепископ Доротеј је поздравио присутни народ, благословио га, а народ му је затим с радошћу приступао, примао нафору и целивао му руку. Патријарх Викентије је приредио свечани ручак у Патријаршији, на коме је изменио здравице са поглаваром Грчке цркве. Грчка делегација посетила је наредних дана и Смедерево, Опленац, Ваљево, Дивчибаре, манастир Жичу, Љубостињу, Врњачку Бању, Ниш, Пирот, Скопље... На пријему у Грчкој амбасади примио их је и председник Републике, а на Богословском факултету је Архиепископ Доротеј проглашен за почасног доктора овог факултета.

 

 

Долазак делегације Румунске цркве

 

При повратку из посете Руској православној цркви, у јесен 1956. године, наша делегација задржала се један дан у Букурешту и посетила румунског Патријарха Јустинијана. На позив нашег Патријарха, румуснки Патријарх је узвратио посету 2. јуна 1957. године, у пратњи румунских Архијереја. После Доксологије у Саборној цркви, Патријарха Јустинијана и чланове делегације Румунске цркве поздравио је Патријарх Викентије, истакавши у свом говору наше заједничке везе у прошлости, заједничке борбе и патње за верску и народну слободу. Наредне вечери Патријарх Викентије је приредио свечани пријем у Патријаршији, на коме је било око 200 званица. Уследили су и пријеми делегације у Извршном већу, као и код председника Републике, а посетили су и Крагујевац, Јагодину, Врњачку Бању, Трстеник, манастир Љубостињу, Жичу, Крушедол, Чачак, овчарско-кабларску клисуру, Сремске Карловце, Опленац, Вршац. На Духове, 9. јуна, служена је Св. Архијерејска Литургија, а служила су оба Патријарха, српски и румунски Архијереји и свештенство. Оба Патријарха и служашчи Архијереји излазили су из Патријаршије у Саборну цркву обучени у потпун архијерејски орнат, што је учинило изузетно свечани утисак пред бројним окупљеним верницима. Румунска делегација је свечано испраћана уз звона са Саборне цркве.

 

 

Прва посета руског Патријарха Српској цркви

 

Делегација Српске цркве, предвођена Патријархом Викентијем, учинила је посету Руској цркви 1956. године, од 5. до 28. октобра. Том приликом је наш Патријарх позвао Руског Патријарха Алексија да посети нашу цркву. Патријарх Алексиј је са својом пратњом стигао у Београд 11. октобра 1957. године и боравио у нашој земљи 20 дана, све до 31. октобра. У међусобним односима Руске и Српске цркве ово је прва посета Руског Патријарха нашој цркви. Руску делегацију је наш народ дочекао врло радосно и срдачно. Када је Патријарх Алексиј стигао пред Саборну цркву са Земунског аеродрома, све је било закрчено од окупљеног народа - црква, порта и простор око Патријаршије. После кратке Доксологије, Патријарх Викентије је са Царских двери поздравио Патријарха Алексија, који је стајао у Патријарашком столу, а Патријарх Алексиј је одговорио поздравним говором. Наглашена је вековна присна сарадња Руске и Српске цркве. Сутрадан је Патријарх Алексиј учинио неколико званичних посета представницима народне власти. У недељу, 13. октобра, служена је веома свечана Св. Архијерејска Литургија у Саборној цркви. Служила су оба Патријарха, руски и наши Архијереји, као и бројно свештенство. Свет се тискао у препуној цркви. На крају Литургије, Патријарх Алексиј је предао Патријарху Викентију на дар икону Пресвете Богородице, као залог неразрушивог јединства Српске и Руске цркве. Свој говор Патријарх Алексиј је завршио речима: "Нека Бог благослови честити, скромни, радни српски народ". Након краћег говора Патријарха Викентија, Патријарх Алексиј је поделио нафору народу, који је са радошћу целивао његову десницу. У Патријаршији је Патријарх Викентије приредио свечани ручак у част делегације Руске цркве, на коме су били и представници наше народне власти и особље Руске амбасаде. Сутрадан, на празник Покрова Пресвете Богородице, у Патријаршијској капели је рану службу служио руски Архиепископ Борис, након чега је руска делегација присуствовала свештању славског колача Заводу за израду свећа, који слави ову славу. Патријарх Алексиј је посетио Сремске Карловце, Нови Сад, Сарајево, Зрењанин и Опленац, а његова пратња обишла је и Крагујевац, Врњачку Бању, Опленац, манастире Студеница, Жича и Љубостиња.

 

 

Посета Патријарха Германа Светој Земљи

 

12. априла 1959. године, уз звона са Саборне цркве, испраћен је од београдског свештенства и народа Патријарх српски Герман са својом пратњом на пут у Свету Земљу, у посету источним патријарсима. Вратио се са хаџилука 18. маја и свечано дочекан у Саборној цркви, где је говорио о утисцима са пута. Његова Светост донео је из Јерусалима Часни Крст са Гроба Господњег и Благодатни Огањ. Крст је постављен испред леве певнице у Саборној цркви. Народ је у миру и скрушено прилазио Св. Крсту и целивао га, затим је целивао руку Његове Светости, као и његових пратилаца, Архијереја.

 

 

 

Прва посета Јерусалимског Патријарха

 

Приликом своје посете Светој Земљи, Патријарх Герман је позвао Његово Блаженство Јерусалимског Патријарха Венедикта да посети нашу земљу. Јерусалимски Патријарх је, са својом пратњом, у седмодневну посету Српској цркви стигао 4. новембра 1961. године. У историји Српске цркве, ово је прва посета Јерусалимског Патријарха нашој земљи. У Патријаршији је за госте уприличен свечани ручак, након чега су оба Патријарха са Арихијерејима служила у Саборној цркви бденије. Црква је била препуна народа, свештенства, монаха и монахиња, студената Богословског факултета и богослова. Након одслуженог бденија и целивања моштију српских Светитеља, Патријарх Јерусалимски је благословио присутни народ, који му је затим целивао десницу. Наредног дана, након четворомесечне суше, пала је киша, што је још више појачало радост народа због ове посете. Тога дана свечану Архијерејску Литургију служила су оба Патријарха, два грчка Митрополита и два наша Аријереја, два јерусалимска архимандрита и свештенство. По завршетку Литургије, Јерусалимски Патријарх је стао у трон, а наш Патријарх га је поздравио са амвона, дарујући му, затим, икону Спаситеља. Јерусалимски Патријарх Венедикт је срдачно одговорио и даривао нашег Патријарха жезлом. Јерусалимски Патријарх је посетио Богословију Св. Саве, државне представнике, Богословски факултет, Авалу и Опленац, манастир Ваведење, Музеј Првог српског устанка, Сремске Карловце и Нови Сад.

 

 

Посета Архиепископа кипарског Макарија

 

За време конференције ванблоковских земаља у Београду, кипарски Архиепископ Макарије је посетио Саборну цркву, 3. септембра 1961. године. У име Његове Светости Патријарха Германа, који је тога дана служио Св. Литургију у манастиру Милешева, Архиепископа Макарија је поздравио у Саборној цркви Митрополит загребачки Дамаскин, који је изразио радост што први пут у историји види код нас поглавара једне од најстаријих аутокефалних цркава.

 

 

Посета Руског Патријарха

 

На позив Патријарха српског Германа, у Београд је допутовао Руски Патријарх Алексиј, 21. маја 1962. године. На аеродрому је руског Патријарха са његовим Архијерејима дочекао српски Патријарх са српским Архијерејима и представницима народне власти. Мноштво народа са свештенством и богословима дочекало је Патријарха Алексија пред Саборном црквом и у цркви. Након одслужене Доксологије, Патријарх Герман је са амвона топло и срдачно пожелео добродошлицу своме госту. Патријарх Алексиј је одговорио истом срдачношћу и поздравио све присутне васкршњим поздравом: "Христос Воскресе!" После многољетствија, оба Патријарха су, једва се пробијајући кроз народ, који их је радосно поздрављао, ушла у Патријаршију. Сутрадан су оба Патријарха отпутовала за Охрид. По повратку, одслужена је веома свечана Архијерејска Литургија у Саборној цркви. Служила су оба Патријарха и рускии архијереји и српски: Митрополит Дамаскин и епископ жички Василије. У свечаним беседама након Литургије, оба Патријарха су истакла тесне везе и блискост српског и руског Православља, зацементираног крвљу и страдањем током историје. Патријарх Алексиј је Патријарху Герману даривао путир. Пред одлазак за Русију, Патријарх Алексиј је још једном посетио Саборну цркву, учинио кратке помене и поклонио се гробовима наших Патријараха Викентија и Гаврила. Приликом ове посете, руски Патријарх је даровао богатим даровима Саборну цркву:

 

  1. Облогу од позлаћеног лима са стубовима око Св. Престола, на којој су на све четири стране изражене у рељефу сцене из живота Христова: Тајна Вечера, Мољење о чаши, Пут на Голготу и Васкрсење
  2. Прекривач за Свети Престо
  3. Фини путир са дискосом и осталим сасудима за Св. Причешће
  4. Оковано и украшено Св. Јеванђеље
  5. Два фина лежећа крста за Свети Престо
  6. Петохљебницу
  7. Кадионицу
  8. Дрикирије и трикирије
  9. Дарохранилницу
  10. Мирохранилницу
  11. Две рипиде
  12. Мали дикирије за крст, којим се благосиља на Васкрс

 

 

Посета Патријарха Германа Румунској цркви

 

На позив Патријарха румунског Јустинијана, Патријарх српски Герман је боравио у посети Румуснкој православној цркви. После двонедељне посете, Патријарх српски се, са својом пратњом, вратио у Београд и био свечано дочекан у Саборној цркви од народа, свештенства, монаштва и богослова.

 

 

Посета Бугарског Патријарха

 

На позив Патријарха Германа, 6. јуна 1963. године дошао је у посету Српској цркви Његова Светост Патријарх бугарски Кирил, у пратњи својих Архијереја. По доласку у Патријаршију, Патријарх Кирил је са нашим Патријархом и својом пратњом посетио Саборну цркву и служио помен на гробовима наших Патријараха Гаврила и Викентија. Патријарх Кирил је посетио и гроб незнаног јунака, манастир Раковицу, Богословију Св. Саве, Богословски факултет и представнике народне власти. У Недељу Свих Светих служена је свечана Архијерејска Литургија у Саборној цркви. Служила су оба Патријарха, оба бугарска Митрополита, 10 протојереја и 7 ђакона. На крају Св. Литургије, наш Патријарх је са амвона поздравио бугарског Патријарха, који је стајао у Патријарашком трону. Патријарх Герман је истакао заједничке историјске моменте ова два народа: Св. Сава Српски се упокојио у Трнову, мошти Св. краља Милутина почивају у бугарској престоници Софији. Свој говор је бугарски Патријарх прочитао на српском језику, а затим даривао нашег Патријарха иконом Пресвете Богородице у кивоту са иконом Св. Саве с десне и иконом Св. Јована Рилског с леве стране, као и прелепом иконом Пресвете Богородице Саборну цркву, коју је предао старешини, проти Васићу. Сутрадан је бугарски Патријарх посетио, са нашим Патријархом, манастире Морача и Острог, Пећку Патријаршију и Дечане.

 

 

Посета Митрополита хелиопољског и тирског Мелитона

 

Изасланик Васељенског Патријарха Атинагоре, Митрополит хелиопољски и тирски Мелитон, боравио је у нашој Патријаршији као гост Патријарха Германа, од 3. до 7. марта 1966. године. У писму Васељенског Патријарха, упућеном нашем Патријарху, наглашава се да Митрополит Мелитон долази ради договора о припремама за конференцију православних цркава, која се одржавала од 1. до 15. септембра исте године. Митрополит Мелитон је посетио цркву Ружицу, Св. Архангела Гаврила, манастир Ваведење и цркву на Опленцу. У част високог госта, 6. марта је служена свечана Архијерејска Литургија у Саборној цркви. Служили су Патријарх Герман, Митрополит Мелитон, епископ славонски Емилијан и свештенство. После отпуста, Патријарх Герман је са амвона представио Митрополита Мелитона народу и подвукао приврженост наше цркве мајци – Васељенској цркви и Васељенском Патријарху Атинагори. Затим је Митрополит поделио народу нафору. Те вечери организован је и свечани пријем у Патријаршији.

 

 

Посета Архиепископа Кентерберијског

 

Архиепископ Кентерберијски и Примас Енглеске и Митрополит др Мајкл Рамзеј посетио је нашу цркву 1966. године. Био је то изванредан историјски догађај јер се радило о првој посети највишег представника Енглеске нашој цркви у историји енглеске и наше цркве. Његово Блаженство Архиепископ др Рамзеј стигао је у пратњи епископа гибралтарског Стенлија Илија и више секретара. У недељу, 1. маја, Архиепископ др Рамзеј је служио за особље Британске амбасаде у Патријаршијској капели Св. Литургију, након чега се, у свечаној поворци, на челу са Патријархом Германом, високим гостима и свештенством, прешло у Саборну цркву, где је одслужена Архијерејска Литургија. Патријарх Герман је даривао Архиепископу Рамзеју нарпсни крст, а он је одликовао Његову Светост високим одликовањем Ламбетским крстом.

 

 

IV свеправославна конференција у Београду

 

У београдској Патријаршији одржана је IV свеправославна конференција, од 1. до 15. септембра 1966. године, ради дијалога са Англиканском и Старокатоличком црквом. На конференцији су учествовали представници: Цариградске Патријаршије, Александријске цркве, Јерусалимске цркве, Руске цркве, Српске цркве, Бугарске цркве, Румунске цркве, Грчке цркве, Кипарске цркве, Чехословачке цркве, Пољске цркве и Финске цркве. Пред отварање конференције, у Саборној цркви је одслужена Архијерејска Литургија, а служио је Митрополит загребачки Дамаскин са свештенством и певао свештенички хор "Стеван Христић". Након Литургије служено је призивање Св. Духа у присуству нашег Патријарха и свих делегата. Током конференције, свакога дана је у Саборној цркви служио Литургију по један делегат своје цркве. У слободно време делегати су посетили Авалу, манастир Раковица, Опленац, Буковичку Бању, манастир Жича, Манасија, Јагодину, цркву Св. Александра Невског и Покрова Пресвете Богородице у Београду, Богословију Св. Саве, цркву Ружица и Војни музеј. Након 15 дана конференција је завршена свечаним пријемом код Патријарха Германа, коме је присуствовало 200 званица. Наглашено је да овај теолошки конгрес представља преокрет у црквеној историји.

 

 

Посета Митрополита прашког и целе Чехословачке

 

На позив нашег Патријарха, у посету нашој цркви је, при повратку из Солуна, са прославе 1000. годишњице словенских Св. апостола Кирила и Методија, дошао Његово Блаженство Митрополит прашки и целе Чехословачке Доротеј. У недељу, 30. октобра, наш Патријарх, Митрополит Доротеј и загребачки Митрополит Дамаскин служили су свечану Архијерејску Литургију у Саборној цркви, са свештенством. Након Литургије, Митрополит Доротеј је предао нашем Патријарху орден Св. Кирила и Методија првог степена и икону ових словенских апостола, а Патријарх Герман је даривао Митрополита Доротеја панагијом Мајке Божије.

 

 

Прва посета Васељенског Патријарха Атинагоре

 

Октобра 1967. године, нашу цркву и Патријарха српског је посетио Васељенски Патријарх, Његова Светост Атинагора. У историји наше цркве ово је прва посета коју нам је учинио Васељенски Патријарх. По доласку на аеродром, Васељенски Патријарх је увече дошао у Саборну цркву, где га је чекало мноштво окупљеног народа, испунивши и цркву и порту. Након Доксологије, српски Патријарх је срдачно поздравио Васељенског Патријарха, на шта је узвиком: "Живео!" поздрав подржао и окупљени народ, који је Патријарх Атинагора затим благословио. Сутрадан, 12. октобра, у Богословији Св. Саве Њ.Св. Патријарх Атинагора је промовисан, од стране Савета Богословског факултета, за почасног доктора богословских наука. Истог дана Васељенски Патријарх је посетио цркву Св. Саве и одржао помена на гробу Патријарха српског Варнаве. Затим је посетио Опленац, манастире Жича и Раковица, гроб незнаног јунака на Авали, Сремске Карловце, као и председника Републике. У недељу, 15. октобра, оба Патријарха су служила Св. Арихијерејску Литургију у Саборној цркви, а саслуживали су и српски и грпки Арихијереји и свештенство, уз одговарање Првог београдског певачког друштва. Народ је испунио сасвим и цркву и порту. Патријарх Герман је, по окончању Литургије, даривао Васељенског Патријарха скупоценим напрсним крстом, а Васељенски Патријарх предао нашем Патријарху златну плакету са угравираним текстом о љубави која везује две цркве и све хришћане. Те вечери наш Патријарх је приредио свечани пријем у Патријаршији у част Васељенског Патријарха. Наредног јутра гости су у Саборној цркви одржали помене Патријарсима Гаврилу и Викентију, и испраћани из Саборне цркве уз звоњаву звона.

 

 

Дочек Александријског Патријарха Николаја

 

Лета Господњег 1969. Патријарх Герман је, са епископима бачким Никанором, жичким Василијем, банатским Висарионом и викарним Данилом, дочекао на београдском аеродрому Патријарха александријског Николаја и његову пратњу, Митрополите. Пред Патријаршијом госте и пратњу су дочекали и епископ сремски Макарије, браничевски Хризостом, зворничко-тузлански Лонгин, као и свештенство Патријаршије и Саборне цркве, са које су звонила сва звона. Наредног дана, током бденија, оба Патријарха су дошла на молитву у Саборну цркву.

 

 

Посета поглавара Грчке цркве

 

27. маја 1970. године у госте Српској цркви и Патријарху Герману стигао је поглавар Грчке цркве, Архиепископ Јероним, са својом пратњом. На аеродрому је Патријарх дочекао високе госте, па је, након смештаја у Патријаршији, у Саборној цркви одржана Доксологија и служено бденије. Сутрадан, на празник Духове, служена је свечана Архијерејска Литургија, којој су началствовала оба Патријарха, шест Архијереја и бројно свештенство. Након Литургије, Патријарх Герман је поздравио свог госта и даривао му икону Пресвете Богородице, Архиепископ Јероним је отпоздравио и даривао нашег Патријарха највећим одликовањем – крстом апостола Павла. Уследио је свечани ручак у Патријаршији. Гости су тих дана посетили Вршац, Опленац, Крагујевац и Шумарице (где су Немци стрељали 7000 Срба), Ниш, Јагодину, Београд и околину, манастире Студеницу и Жичу, Богословски факултет у Београду и Богословију Св. Саве.

 

Посета поглавара Финске Православне цркве

 

Његово Блаженство Архиепископ карелијски и целе Финске Павле боравио је са својом пратњом у нашој земљи 25. и 26. јула 1972. године. На аеродрому је госте дочекао епископ сремски Макарије, а у Патријаршији Патријарх Герман, након чега су гости, са хором, обишли Саборну цркву, цркву Покрова Пресвете Богородице, цркву Св. Марка, након чега је у Патријаршији приређен свечани ручак. Сутрадан је Архиепископ Павле служио Св. Архијерејску Литургију у цркви Св. Архангела Гаврила, који се тог дана прослављао. После ручка, гости су разгледаоли капелу и музеј у згради Патријаршије, посетили гроб незнаног јунака, манастир Раковица, Ваведење и цркву Св. Саве.

 

 

Сверуски Патријарх Пимен – гост Српске цркве

 

На позив Патријарха Германа, 12. октобра 1972. године стигла је специјална делегација Руске цркве, коју је предводио Његова Светост Патријарх Пимен, у званичну посету Српској Православној Цркви. У његовој пратњи било је 14 великодостојника. Пред Саборном црквом, вискоке госте је дочекао Патријарх Герман и веома велики број окупљених верника. У Саборној цркви је, после многољетствија и Доксологије, Патријарх Герман поздравио кратким говором Сверуског Патријарха Пимена и његову пратњу и сараднике. При уласку у Патријаршију, гости су послужени хлебом и сољу. Направљен је детаљан план протоколарних пријема за високе госте. Обишли су београдске храмове: Св. Александра Невског, манастир Ваведење, цркву Св. Марка и цркву Св. Саве. Посетили су и гроб незнаног јунака, манастир Раковица, цркву Покрова Пресвете Богородице, где је одржано празнично бдење, уочи храмовне славе. На празник Покрова Пресвете Богородице, оба Патријарха и њихове пратње су посетили Нови Сад, где их је, у Саборној цркви, поздравио епископ Никанор. После ручка на Петроварадинској тврђави, гости су присуствовали бденију у Руској цркви у Београду. Наредног дана, оба Патријарха и велики број свештенства служили су врло свечану Св. Архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду, уз присуству бројног народа, који је испунио цркву и порту. Патријарх Герман је даривао Руског патријарха иконом Пресвете Богородице, а Патријарх Пимен нашег Патријарха иконом Христа Сведржитеља. Гости су посетили и Иришки венац на Фрушкој гори и споменик изгинулим херојима, споменик незнаном јунаку на Авали, Теолошки факултет и Богословију Св. Саве, Ресаву и Ресавску пећину, Јагодину, Опленац и Крагујевац. Руска делегација је, уз високе почасти, напустила Београд 18. октобра.

 

 

Посета Патријарха источне сиријске несторијанске цркве

 

Марта 1975. године, гост Његове Светости Патријарха српског Германа био је Мара-Адај II (Тадеј), Патријарх источне несторијанске цркве, чије је у седиште у Багдаду, Ирак. Уједно, Мара Адај II се том приликом сусрео и са Архиепископом западноевропским Тимотејем (сиријско-јаковитска црква), чије је седиште у Лудвигсхафену (Западна Немачка). Оба госта су допутовала у Београд у посету Патријарху Герману у пратњи својих секретара. Сви заједно су у Патријаршији водили разговоре са циљем међусобног упознавања и унапређења сарадње. Патријарх Адај II био је поглавар једне, у то време малобројне цркве, која се држала учења Несторија, цариградског Патријарха, које је осуђено на Трећем Васељенском Сабору, док се Архиепископ Тимотеј држао, са својом црквом, учења које је одбачено на Четвртом Васељенском Сабору. По народности, обојица су били Асирци, којих је у то време у Ираку било око 180.000. Будући да су се све више окретали истинском Православљу, а све мање учењу својих "цркава", почела је да им се указује пажња и пружа рука пријатељства. То је био основни разлог овог пријема. Боравећи у Београду, гости су присуствовали Св. Литургији у Саборној цркви, а затим су посетили манастир Раковица и гроб незнаног јунака на Авали.

 

 

 

 
Следеће >

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Видовдан - среда, 28.јун: Света Литургија у 9:00
Свети Јован Шангајски - недеља, 2.јул: Света Литургија у 9:00 

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...