real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна arrow Историјска читанка arrow Патријарси Српске цркве
Патријарси Српске цркве Штампај Е-пошта

 

Ропство и повратак у земљу Патријарха Гаврила

 

Када је Немачка објавила рат нашој земљи и почела бомбардовање Београда, 6. априла 1941. године, Патријарх Гаврило се тога дана склонио у манастир Раковица, идуће ноћи у манастир Жича, а одатле у манастир Острог, где су га немачке власти пронашле 25. априла и заробиле. 25. маја 1943. године немачке војне власти су преместиле Патријарха из манастира Војловица. Заједно са Св. владиком Николајем Велимировићем, Патријарх је спроведен у немачки злогласни логор Дахау. Лета Господњег 1946. је Патријарх, у пратњи проте Ивана Калуђеровића, авионом дошао из Прага, где је био на лечењу након логорских страхота, у Београд и свечано дочекан у Саборној цркви од стране Архијереја, свештенства и народа. Патријарх Гаврило је ушао у олтар, клекао пред Св. Престо, целивао под и заплакао. Народ му је прилазио да му целива руку. Убрзо је Патријарх преузео вршење својих дужности.

 

 

Смрт Патријарха Гаврила

 

Патријарх Гаврило Дожић је изненада преминуо 7. маја 1950. године у 6:30 ујутру, а увече је пренет у Саборну цркву и почивао на катафалку у средини цркве све до сахране, 11. маја. Отачаствени Архијереји, који су одмах почели да пристижу у Београд, служили су, са бројним свештенством, свакодневно заупокојену Литургију и помен пред одром. Архијереји и свештеници су преко читавог дана и дубоко у ноћ читали Св. Јеванђеље и вршили помене за покој душе преминулога Патријарха. Десетине хиљада Београђана су и даноноћно тихо и скрушено прилазили одру, клечали и у сузама целивали Патријархову десницу. Свакога сата звонила су звона на Саборној и осталим црквама. 11. маја у 13:00 почела је свечана Архијерејска Литургија. Пред крај су се појавили Архијереји обучени у свечано целокупно одјејаније. Поред самог ковчега, са запаљеним свећама су стајали Архимандрит Јован Велимировић, игуман Антоније из Раковице, протосинђел Стефан Чакић и синђел Десимир, затим, са обе стране ковчега монахиње, а иза њих Архијереји. Након опела, последњи говор је одржао Митрополит црногорско-приморски Арсеније. После трократног обноса око Саборне цркве, Патријарх Гаврило је сахрањен у крипту с десне стране привремено, између ковчега књаза Милоша Обреновића и његовог сина, кнеза Михаила. Мноштво народа, који је испунио порту и улице око Саборне цркве, достојно је испратио у вечност свога Патријарха.

 

 

 

Избор Патријарха Викентија

 

На Св. Архијерејском Сабору, 7. јуна 1950. године, ради избора новог Патријарха, предложени су следећи кандидати: Митрополита, епископа будимскога Георгија и епископа зворничко-тузланског Нектарија. На заседању изборног Сабора, 10. јуна, није постигнут кворум, па су, на поновном заседању, 30. јуна, предложени кандидати Митрополит загребачки Дамаскин, Митрополит црногорско-приморски Арсеније и епископ злетовско-струмички и администратор сремски Викентије. На изборном сабору, 1. јула, за новог Патријарха је изабран епископ Викентије, са 33 гласа, док је Митрополит Арсеније добио 25 гласова, а Митрополит Дамаскин 2 гласа. Сутрадан, у недељу, 2. јула, на свечаној Архијерејској Литургији, извршено је устоличење новоизабраног Патријарха. На крају Св. Литургије, Митрополит Арсеније је поздравио Патријарха Викентија и предао му панагију српских патријараха и жезал, након чега је новоизабрани Патријарх одржао говор.

 

 

Смрт Патријарха Викентија

 

Патријарх Викентије се разболео 24. јуна 1958. године и пребачен у болницу "Драгиша Мишовић" на лечење. Дуго је боловао од шећерне болести, а сада се то додатно закомпликовало, па је довело до артериосклерозе централног нервног система и виталних центара, због чега су му паралисани говорни органи и органи за гутање. Наступило је запаљење плућа, што је убрзало његову смрт. Патријарх Викентије упокојио се 5. јула 1958. године у 13:50. Наредног јутра, његови посмртни остаци су пренети у Саборну цркву и ту изложени до сахране, 8. јула. Све време су служене заупокојене Литургије и читани помени и Јеванђеља, а народ је даноноћно долазио да би одао почаст упокојеном Патријарху. На дан сахране служена је заупокојена Литургије, а после подне опело. Опелу су, поред наших Архијереја, присуствовали и руски и грчки Архијереји, представници народне власти, представници других конфесија, канадски и етиопљански амбасадори и представници амбасада Енглеске, Фрацуске, Америке и Грчке. У име Српске цркве, са блажнопочившим Патријархом Викентијем се опростио епископ пакрачки Емилијан, у име Грчке цркве Митрополит Јаков, у име Руске цркве епископ Павле. Након трократног обноса око цркве, Патријарх Викентије је погребен у крипти, са леве стране Саборне цркве, у којој почивају и српски Митрополити Михаило и Инокентије. Ступањем на трон Српске цркве, Патријарх Викентије је примио тешко бреме. Односи између Цркве и државе нису били сређени, па је Патријарх у том погледу морао да решава бројне проблеме. За његовог патријараштва донет је Закон о правном положају верских заједница и Уредба о социјалном осигурању свештенства, што је много допринело сређивању односа са народним властима и извесној узајамној сарадњи.

 

 

Избор Патријарха Германа

 

Након смрти Патријарха Викентија, састао се Св. Архијерејски Сабор, 9. септембра 1958. године, и одредио три кандидата за новог Патријарха: епископа браничевског Хризостома, епископа банатског Висариона и епископа жичког Германа. Изборни Сабор састао се 13. септембра у Саборној цркви. Било је присутно 56 равноправних чланова. Након призива Св. Духа, полагања заклетве и гласања, за новог Патријарха изабран је епископ жички Герман, са 37 гласова. Епископ Хризостом добио је 17 гласова, а два члана Изборног сабора остала су уздржана. Након честитања новом Патријарху, одржано је благодарење са многоњетствијем. Сутрадан, 14. септембра, на свечаној Архијерејској Литургији, устоличен је нови Патријарх. Литургију је служио Патријарх Герман, уз саслуживање још четири Архијереја, 22 свештеника и 6 ђакона. Црква је била потпуно испуњена народом. Након Литургије, Митрополит Дамаскин и епископ Хризостом су увели новог Патријарха у Патријарашки трон. Затим је епископ Хризостом, као најстарији члан Св. Архијерејског Синода, предао Патријарху Герману знаке патријарашког достојанства: панагију српских Светитеља, жезал епископа Св. Максима и бројанице. Епископ Хризостом је изванредним говором поздравио новог Патријарха. Патријарх Герман је одржао мудар говор и дао завет о чувању вере православне. Благословио је народ и поделио му нафору, након чега је, у свечаној поворци, прешао у Патријаршију, одакле је са балкона благословио мноштво народа у црквеној порти и на улици, који га је дуго и срдачно поздрављао.

 

 

Устоличење Патријарха Германа у Пећкој Патријаршији

 

27. маја 1960. године, пред полазак у Пећку Патријаршију ради устоличења, одслужен је свечани молебан у Саборној цркви. Молебан је служио епископ бачки Никанор, у присуству свих чланова Св. Архијерејског Сабора, београдског свештенства и великог броја верника, који су дошли да се помоле за свог новог Патријарха пред одлазак на овај историјски пут. Патријарх је испраћан звонима са Саборне цркве. Годишње заседање Св. Архијерејског Сабора Патријарх је отворио у припрати Пећке Патријаршије, служена је свечана Архијерејска Литургија, на којој је устоличен Његова Светост Патријарх Герман. По повратку, Патријарх Герман и надлежни Архијереји су посетили београдску Саборну цркву и благодарили Богу за срећно савршење послова и путовање, где је Његова Светост благословио велики број народа, који се ту окупио великом брзином, чувши звона са Саборне цркве, у знак поздрава и добродошлице Патријарху Герману.

 

 

 

 

 

 
< Претходно   Следеће >

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Преображење Господње - субота, 19.август: Света Литургија са освећењем грожђа у 9:00
Недеља 11.по Духовима - 20.август: Св.Литургија у 9:00
Госпојински пост: од 14. до 28. августа
Исповест: свакога дана током и после јутрења и вечерње (бденија)

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...