real free casino no deposit bonus codes uk online casino online sonesta link press sonesta casino online online casino affiliate programs legal site here slots of
.

Watch

 
Почетна
Народна библиотека Србије Штампај Е-пошта

 

Пред напад на Југославију, 1941. године, по брижљиво сачињеном немачком ратном плану, требало је уништити три главна упоришта српског народа - манастир Жичу, Св. владику Николаја Велимировића и народну библиотеку Србије. Окупатор је знао да, ако пресече живоносну духовну и националну жилу куцавицу Србима, све остало ће лако пасти. Немци су, проучивши нашу традицију и духовност, добро схватили где се крију нека од наших највећих блага. Намеће се питање знамо ли МИ довољно шта све данас чини нашу духовну, националну, културолошку и историјску жилу куцавицу?  

Манастир Жича је за осам векова постојања страдао 17 пута, од тога најгоре за време ове немачке ратне инвазије. Тада је гађан из ваздуха помоћу пет ратних бомбардера, јужни зид је срушен, али се остатак одржао. Затим су немачке трупе кренуле на Жичу тенковима, поливале је бензином, палиле, изгорео је владичански двор, као и читава библиотека Св. Владике Николаја, која је тада бројила 58.000 књига. Стрељани су сви монаси, Владика Николај је одведен у притвор у манастир Љубостињу, па Војловицу, а на крају у злогласни логор Дахау, заједно са Патријархом Гаврилом Дожићем. Св. Владика Николај је преживео овај немачки ратни план, као и Жича, упркос тешким оштећењима. 

Међутим, Народна библиотека Србије (основана 1832. годне) је у бомбардовању Београда, 6. априла 1941. године, збрисана са лица земље, као и сва блага нашег народа која је чувала.  

Уништено је и изгорело између 300.000 и 350.000 књига, фотографија, мапа, гравира, повеља и бројних публикација, од којих су многе биле од изузетне историјске вредности. Неповратно је изгубљен целокупни библиотечки фонд, са драгоценим и оригиналним средњевековним рукописима. Уништене су раритетне књиге, од чега 1424 ћирилична рукописа из периода од 12. до 18. века, 1390 рукописних књига, збирке турских рукописа и српско-турска преписка, многе старе штампане књиге из периода од 15. до 17. века, збирке писама значајних за политичку, културну и књижевну историју, комплети свих српских часописа, алманаха и календара – преко 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, као и сви инвентари и каталози библиотеке. У Народној библиотеци су биле сакупљене до тада све штампане књиге у Србији од 1832. године, као и оне штампане у суседним земљама, комплетне библиотеке Вука Стефановића Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића... 

Народна библиотека Србије се налазила у то време на Косанчићевом венцу, на минут хода од Саборне цркве и Патријаршије. Библиотека је била спремна за евакуацију 1. априла 1941. године, све је било спаковано у 150 сандука (сваки тежине по 80 килограма), рукописи посебно у 38 сандука, а стари часописи у 22 сандука. Међутим, 3. априла је тадашњи министар просвете забранио евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке, тражећи да се све драгоцености склоне у подрум. Зграда је погођена запаљивим бомбама и изгорела је до темеља. Ово је био најтрагичнији дан у историји српске културе. Спаљивањем књига – чувара историје, културе, традиције, предања и духовности, почело је и потоње спаљивање једног народа. Данас се на том месту налазе рушевине, крај којих је привремени спомен-натпис књижевнице Светлане Велмар-Јанковић упућен српском народу и свим случајним пролазницима, који можда и не сањају каква се трагедија одиграла на овом месту: 

"Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда.

Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу, запламтела Народна библиотека.

Данима су горели древни писани споменици, старе  и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа.

Данима је ватра гутала столећа историје, сажета у слова.

Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар  у пепео.

На овом месту  се, од недеље, 6. априла 1941. године налази пепео

великог дела историјског памћења српског  народа.

Зато застаните, за час, ви који пролазите!" 

Ваш интернет прегледач можда не подржава приказ слике.      
 

Након ослобођења 

Дуго година после рата, згариште Народне библиотеке је било готово заборављено. Крајем седамдесетих, Завод за заштиту споменика културе  Београда покренуо је акцију ископавања остатака библиотеке. Археолози су, током ових радова, наишли на сутерен бивше библиотеке, сачуван по висини од око 2 метра, са остацима угљенисаних и иструлелих књига. У једном делу некадашње зграде, на основу мрља на поду, утрвђена је позиција једног броја изгорелих сандука са рукописима, али трагова самих сандука – није било. То је значило да место где су се налазили рукописи није остало нетакнуто: није пронађено затечено стање пожара, већ стање после накнадних интервенција на самом згаришту.  

Археолошки  радови су открили и накнадну пљачку драгоцених сандука, која се догодила после страдања зграде Народне библиотеке. Ови сандуци су, највероватније, нестали одмах по уласку Немаца у Београд. То се, по свој прилици, одиграло ноћу, у време полицијског часа, без сведока. Постоји и податак да је тада, у разрушеној библиотеци било много књига које су још тињале, али нису спасене због небриге ондашње власти. 

Од маја 1945. године почело је интензивно обнављање  библиотеке и попуњавање фондова. Додељене су јој: Дворска библиотека, Библиотека Сената, део Библиотеке Народне скупштине и Библиотека Друштва Св. Сава. Откупљене су многе приватне библиотеке, а стизали су и поклони из земље и света. Након стручног сређивања и отварања за јавност, 1947. године, Народна библиотека је усмерила своју делатност и на формирање и развој мреже библиотека у Србији, преузимајући и старање о усавршавању библиотечких стручњака. 
 

Нова  зграда


У нову, модерну зграду, Народна библиотека се уселила 6. априла 1973. године. Унапређена је библиотечка делатност, обнавља се издаваштво објављивањем штампаних каталога, српске ретроспективне библиографије, описа ћирилских рукописа, фототипских издања; уводе се нове технологије и стандарди и ствара јединствени библиотечко-информациони систем. Народна библиотека Србије данас поседује преко четири милиона библиотечких јединица. Посебну вредност представљају рукописне књиге из периода од 13. до 18. века, као и старе српске штампане књиге из периода од 1494. до 1638. године, збирка отисака са старих српских дрворезних плоча од 16. до 18. века, као и микрофилмови јужнословенских ћирилских рукописа из земље и иностранства. Народна библиотека Србије налази се данас покрај Храма Светог Саве у Београду.
 

* 

У пламену  је, 6. априла 1941. године, нестала кључна институција српске културе и колективног сећања. По Ајнштајновим речима, "свет је опасно место не због оних који чине зло, него због оних који то не спречавају". То обавезује све нас на важност историјског памћења као одлике националног идентитета, тј. да се непрекидно подсећамо да је заборав гори од саме смрти јер оно што надживи смрт и страдање – остаје уклесано у времену, као живоносни корен и темељ ономе што градимо даље кроз векове. По речима старешине Саборне цркве у Београду, проте Петра Лукића: "Народ који заборавља своју прошлост и своје великане, нема ни будућност".

 

 

Саборник

   Недељник Саборне цркве

Патријарх Српски Иринеј

QR код

Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.

 


 

Најаве

Свети цар Урош - петак, 15.децембар: Света Литургија у 8:00
Детињци - недеља, 17.децембар: Света Литургија у 9:00
Никољдан - уторак, 19.децембар: Света Литургија у 9:00
Освећење славских колача и жита: од 7:00
Божићни пост: од 28.новембра до 7.јануара
Исповест: свакога дана током и после јутрења, вечерње или бденија

Галерије

Sample image Саборна црква

Sample image Живот цркве - догађаји

  Деца у Саборној цркви

Патријарх Павле

Мошти у Саборној цркви

Обреди

Крштења

Венчања

  


Виртуелна шетња

Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...

Светиња живота

Sample 6                                                                                                                                                                                                            Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...

Концерти

Sample image                                                                                                                                                                                                    Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...

Мултимедија

                                                                                                                                                                                                            Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...