У недељу, 18. јула 2021. године, на празник Преподобномученице Јели�авете (Романове) и Светог Сергија Радоњешког, Његово Прео�вештен�тво епи�коп топлички г. Јеротеј, викар патријарха �рп�ког, �лужио је Свету архијереј�ку Литургију у београд�кој Саборној цркви. Са�луживали �у му паро�и и ђакони Саборне цркве: протојереј-�таврофор Бранко Топаловић, јереј �р�ен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и др Дамјан Божић, као и јерођакон Еразмо (Бранков�ки). Певало је Прво београд�ко певачко друштво, под управом Светлане Вилић. Владика Јеротеј је произнео бе�еду на јеванђељ�ку причу о вери капетана, који моли Го�пода да �амо једном речју и�цели његовог болног �лугу:

"Данашње Јеванђеље нам говори о вери, дубоком �мирењу и мило�тивом �рцу... Рим�ки центурион, о коме �е говори у Јеванђељу, очигледно је био добар човек, и то видимо из неколико примера. То видимо из речи �амог капетана рим�ког, који каже да зна шта значи наредити неком и нешто рећи, јер �у �ви војници трчали да и�пуне његово наређење. У тим речима видимо да је он био добар човек, па �у �тога и војници � љубављу и�пуњавали његове наредбе. Уз то, да је био добар човек види �е и према његовом одно�у према његовом �луги, који је, највероватније, био и�то његов војник. Капетан је, на �ве могуће начине, покушао да нађе лек �вом �луги, и онда је чуо да по�тоји један необичан човек пророк, И�у� из �азарета, Који проповеда Јеванђеље о Цар�тву Божијем и Који изгони демоне из људи и и�цељује �ваку боле�т и недуг".

"Чувши речи ХриÑ�тове, капетан је поверовао да му Он може помоћи, јер је био добар човек, а Ñ‚а његова доброта и Ñ�мирење Ñ�у били плодно тло за веру. Разговог ГоÑ�пода и капетана је био кратак, обичан, али нимало једноÑ�таван. Са једне Ñ�тране, Ñ�тајао је капетан римÑ�ке војÑ�ке, која је била окупаторÑ�ка, а Ñ�а друге Ñ�тране, Ñ�тајао је ИÑ�уÑ� из Ð�азарета, припадник јеврејÑ�ког народа, који је трпео Ñ�трашна Ñ�традања од римÑ�ког окупатора. Ð�ли, капетан, уверен у чуда која је ГоÑ�под ХриÑ�тоÑ� чинио, прилази и једноÑ�тавно моли за помоћ. И ГоÑ�под, иако је то био Римљанин, одмах му је одговорио: "Ја ћу доћи и иÑ�целићу га". Ð�ије га питао ни за каве детаље, није га питао ни ко је ни шта је. Он је једноÑ�тавно прозрео у душу тог човека, у његову бол, и хтео је да му помогне. Ð�, капетан, као један дубоко Ñ�мирени човек, и као што обично Ñ�мирени реагују: када их поÑ�ети благодат Божија, они поÑ�тају још Ñ�миренији. Још Ñ�е више Ñ�миравају, до праха и пепела. И, тај незнабожац Римљанин говори ГоÑ�поду, поред толиких Јевреја: "ГоÑ�поде, ниÑ�ам доÑ�тојан да под кров мој уђеш. Ð�его Ñ�амо реци реч и оздравиће Ñ�луга мој". То је било и помало Ñ�кандалозно за тадашњи Ñ�вет јер Ñ�е незнабошци и Јевреји ниÑ�у дружили, а Ð¿Ð¾Ð³Ð¾Ñ‚ово ниÑ�у улазили једни другима у домове. ГоÑ�под ХриÑ�тоÑ� је, кроз тај дијалог Ñ�а римÑ�ким капетаном, приказао окупљеним Јеврејима поуку о вери: "Ð�е Ñ�амо да је то дубока вера, него да такву веру није имао ни праотац Јаков, кога је прозвао Израиљ".

"Ова јеванђел�ка прича је дубоко поучна јер ми �мо, у �твари, �инови тог Цар�тва о којима Го�под говори. Јер и ми, као и Јевреји, �ваки дан живимо у Цркви, али да ли �војом вером одговарамо на та чуда? Видимо да по�тоје и многи међу нама, људи обични, невидљиви, који имају веру овога капетана. По�тоје чак и људи друге вере, људи атеи�ти, којима због њихове љубави и њиховог �мирења Го�под открива тајне Божије и чини чуда над њима. Увек треба да �е угледамо на чуде�ан пример овога капетана да би�мо �а њим и �вим другим праведницима и �ветитељима били за Трпезом Го�подњом у Цар�тву Божијем...", закључио је владика Јеротеј.