Патријарх Порфирије је одржао бе�еду на тему овог великог празника, рекавши, између о�талог: "Го�под И�у� Хри�то� није био очекивани ме�ија који је велики вој�ковођа и владар јер благодат Божија не мења �вет �поља, а Бог не жели робове и покорне Себи људе. Го�под И�у� Хри�то� иде победоно�но и тријумфално кроз Галилеју ка Јудеји и пролази кроз Витанију. И, кроз ту причу видимо да у животу Хри�товом ништа није �лучајно, а и�то тако ни у нашим животима ништа није �лучајно..."

Говорећи о томе како је, у Витанији, Го�под вратио у живот Лазара, који је већ четири дана био поробљен �мрћу, Његова Свето�т је обја�нио: "Хри�то� је намерно �ачекао четири дана док није дошао �вом пријатељу који је већ био умро. Циљ тог чина био је у томе да �е �ви увере да је он заи�та мртав, да неко не би по�умњао у тај чин. �, Го�подњи плач над умрлим пријатељем потврда је нама да �мрт није нешто што је природно, није нешто што нам је од Бога дато. /.../ Прошавши кроз Витанију, Го�под улази у Јеру�алим, где Га дочекује мноштво народа. Дошли �у �ви у одушевљењу, �матрајући да је то онај Ме�ија којег �у чекали. �ли, они �у чекали великог вој�ковођу да покори �ве народе �вета. Очекивали �у Ме�ију као земаљ�ког цара, уз помоћ кога они треба да управљају �ветом. Међутим, на изненађење �вих дошао је Ме�ија, не уз трубе и фанфаре, него на �кромном магарету. Тиме је Го�под Хри�то� показао да је Бог �творио човека по Својој �лици и прилици, као �лободно биће, да би човек �лободно одговорио на бе�крајну љубав и мило�рђе Божије. �а тај начин, човек одговара на љубав која �па�ава читав �вет и �па�ава �ве људе, али не на�илно. �е тако што �е �па�ење намеће, него тако што �е оно љубављу и вером у�ваја..."

Фотогалерију �а Литургије на Цвети можете погледати овде .