Саборна црква у Београду

�а Задушнице, 22. фебруара 2020. године, у Саборној цркви је �лужена Света архијереј�ка заупокојена Литургија, којом је начал�твовао Његова Свето�т патријарх �рп�ки г. Иринеј, уз �а�луживање �тарешине овога храма, протојереја-�таврофора Петра Лукића, као и протођакона др Дамјана Божића. За певницом �у појали �вештено�лужитељи Саборне цркве и �туденти Право�лавног бого�лов�ког факултета. У на�тавку Литургије, �лужен је традиционални помен о�нивачима, ктиторима, приложницима, добротворима, �вештено�лужитељима и парохијанима Саборне цркве у Београду.

"Ме�опу�не �уботе Црква �е у �војим молитвама �ећа пре �вега оних који �у умрли напра�ном �мрћу и који ни�у опојани онако како је то у�тановила Света Црква. Свеобухватно�т њених молитава на тај дан управо је потре�на. Она �е тада не моли за преминуле уопште, него помиње �ва њихова поколења, звања и �талеже, и �ве видове �мрти којима �у неки напра�но �кончали.

Упокој рабе Своје у дворима Својим и њедрима �враамовим, оце и браћу нашу, пријатеље и �роднике, �вакога човека који Ти је верно по�лужио и пре�тавио �е к Теби и удо�тој их Свога �ебе�ног Цар�тва!... Упокој, Го�поде, �ве који благоча�тиво у�нуше: цареве, �вештенике, архијереје, монахе, мирјане, у �ваком узра�ту људ�кога рода!... Са четири краја земље примајући, Го�поде, благоверно у�нуле, погинуле на мору или копну, у рекама или на изворима или језерима или у равницама, оне који по�таше плен звери или птица или гмизаваца, �ве их упокој!... Оне које потопи вода, и поко�и рат, које тру� одне�е и огањ попали, о Мило�тиви, увр�ти у Заједницу Праведних!... Оне који изненада уграби муња или �мрзну мраз или одне�е �мртоно�на рана,... које уби мач или коњ или град, �нег или туга умножена, или их цигла у�мрти или земља затрпа,... оне које убише врачар�ки напици, отрови, који �е кошћу задавише, упокој �а Светима, Го�поде!...

Зашто је Црква ове �воје молитве везала баш за Ме�опу�ну �уботу? Зато што �е �ледећег дана, у Ме�опу�ну недељу, по у�таву Светих Отаца, помиње Друти Хри�тов долазак и Страшни �уд. По мишљењу Цркве, то је најприкладнији тренутак да �е Го�поду узне�у молитве за �ве преминуле од �дама до дана�..." (Из књиге "Између живота и �мрти", у издању "Светигоре", приредила Ве�на �икчевић, Цетиње, 2011, 343 - 344).