Пара�то� Мокрањцу

Прво београдÑ�ко певачко друштво, хор Саборне цркве и најÑ�тарија музичка инÑ�титуција у Србији, која ове године Ñ�лави 165 година Ñ�вога поÑ�тојања и рада, давало је, традиционално, параÑ�тоÑ� Ñ�вом некадашњем диригенту и композитору, Стевану Стојановићу Мокрањцу (1855 – 1914), у Саборној цркви, у недељу, 30. Ñ�ептембра, на празник Вере, Ð�аде, Љубави и мајке им Софије. У Ñ�уботу, 29. Ñ�ептембра, чланови ПБПД Ñ�у певали на помену Мокрањцу, крај његовог гроба, на Ð�овом гробљу, а Ñ�лужио је предÑ�едник Друштва и Ñ�тарешина Саборне цркве, протојереј-Ñ�таврофор Петар Лукић. Мокрањац је овај Хор предводио готово три деценије, његов животни пут и његов Ñ�помен Ñ�у обележени Првим београдÑ�ким певачким друштвом, а на иÑ�торијÑ�кој путањи овог Друштва, Мокрањац је Ñ�тавио најÑ�нажнији и најважнији печат. ПБПД га је примило у Ñ�воје редове још као гимназијалца, оно га је школовало првих година, у иноÑ�транÑ�тву, у проÑ�торијама Друштва је доцније Ñ�тановао, заљубио Ñ�е и оженио, Друштво је Ñ�а њим живело, проводило незаборавне боемÑ�ке вечери, Ñ�тварало, напредовало и оÑ�тваривало велике домаће и иноÑ�тране турнеје, као први Ñ�рпÑ�ки анÑ�амбл који је гоÑ�товао у многим земљама Ñ�вета, у поÑ�ледњој деценији 19. века и почетком 20. века. Током Мокрањчевог 30-годишњег руковођења, Друштво је названо "Мокрањчевим хором", а Ñ�амо раздобље "златним добом"; Ñ�вету Ñ�у заједно предÑ�тавили лепоту Ñ�рпÑ�ког националног, уметничког и духовног блага. Ове турнеје Ñ�у биле не Ñ�амо уметничке, већ и дипломатÑ�ке миÑ�ије широког значаја у иÑ�торији Ñ�рпÑ�ке музике, културе и дипломатије. Мокрањац је највећи број Ñ�војих дела компоновао у ПБПД и увежбавао их Ñ�а овим Хором. Са ПБПД је оÑ�новао прву музичку школу у Србији, доцније названу по њему.

ПБПД га је и�праћало �а овога �вета, на �амом почетку Великог рата, у Скопљу, 1914. године. Предузело је читаву организацију прено�а његових земних о�татака из Скопља у Београд, када је у пре�тоници уприличен и�ториј�ки и �венационални догађај, 1923. године. Подигло му је �поменик на �овом гробљу, четири године ка�није. Организовало је про�лаве његових јубилеја, и за његовог живота и током читаве даље и�торије, �ве до дана�. Давало му је помене �ваке године, чак и у немогућим у�ловима, када �у диригент и чланови Хора у логору у �емачкој, током Друогог �вет�ког рата, једини молитвено обележили 30 година од Мокрањчевог упокојења. Доживотни активни чланови и певачи Друштва били �у и Мокрањчева �упруга Марија, �а којом �е овде и зближио и путовао на домаће и ино�тране турнеје Хора, као и њихов �ин Момчило. Марија Мокрањац је читаву зао�тавштину �вога мужа о�тавила Првом београд�ком певачком друштву. О заједничком животном и духовном путу ПБПД и Мокрањца могла би �е напи�ати изузетна књига и �нимити филм. У најпотре�није �транице, за�игурно, �падају заједничка го�товања и турнеје кроз Срп�тво, тада још поробљено, кроз �традалне крајеве, где �у �е збивали �у�рети у �узама, пе�ми и загрљајима, који �у напаћеном народу били мелем и и�кра живота. Друштво �ваке године, око празника Кр�товдана, пева на помену крај Мокрањчевог гроба, у �леји великана на �овом гробљу, а потом и у Саборној цркви, заједно �а читавим литургиј�ким �абрањем.