Протођакон Владо Микић

Био је дугогодишњи члан и �оли�та Првог београд�ког певачког друштва (од 1962), као и бројних других хорова и ан�амбала Хор �тудената Теолошког факултета, Мадригали�ти, Обилић, Лола, Хор РТС-а...), један од најбољих �оли�та и појаца на овим про�торима икада. �а�тупао је у �мерици, �у�тралији, Италији, �у�трији, �емачкој, Францу�кој, Енгле�кој, Пољ�кој, Грчкој, Тур�кој, Ру�ији и широм бивше Југо�лавије. Са Првим београд�ким певачким друштвом је уче�твовао у многим и�ториј�ким догађајима и манифе�тацијама, у земљи и �вету (1000 година Хришћан�тва у Ру�ији; 850 година о�нивања Сент �ндреје; 300 година Сеобе Срба, обележавању Ко�ов�ке битке...), у бројним домаћим и ино�траним турнејама, које �у имале духовне, националне и дипломат�ке ми�ије. Крајем 1990. је о�новао и први профе�ионални мушки камерни хор код на�. �а�тупао је на бројним добротворним концертима, као и пред домаћим и �вет�ким државницима, доживљавао овације, а многи концерти �а хоровима и ан�амблима �у организовани �амо да би �е чуо његов гла�. Појањем у �лаву Бога, ширио је лепоту право�лавне духовно�ти и уметно�ти, будећи �рца �вих који би га �лушали (у рубрици "Духовна музика", на на�ловној �трани нашег �ајта, можете по�лушати појање о. Владе Микића). У нашој земљи и ино�тран�тву, велики је број оних који �у �е �а лепотама право�лаве музике упознали захваљујући његовом појању.

Међу аудио-издањима која је Ñ�нимио, најзначајнија Ñ�у: "ОÑ�моглаÑ�ник", "Литургија Светог Јована ЗлатоуÑ�та", "Опело" (Ñ�а Хором РТС-а), "Старо Ñ�рпÑ�ко појање", "Тебе, Бога, хвалим" 1 и 2, "Празнично појање", "Утверди, Боже", "ПравоÑ�лавна духовна музика кроз векове"... Сви ови Ñ�нимљени материјали Ñ�у доживели неколико издања. Паралелно Ñ�а тим, непрекидно Ñ�е бавио и педагошким радом, преноÑ�ећи, током Ñ�вог двадеÑ�етогодишњег рада, младим нараштајима оно највредније – љубав према коренима, духовноÑ�ти, уметноÑ�ти, Ñ�веÑ�Ñ‚ о Ñ�вом националном бићу, о лепоти појања и Ñ�лужења ГоÑ�поду. Добитник је Ñ�ледећих признања: Споменица манаÑ�тира Грачанице о учешћу у Ñ�вечаноÑ�ти поводом обележавања 600 година КоÑ�овÑ�ке битке (1989); Златна значка Културно-проÑ�ветне заједнице за неÑ�ебичан, предан и дуготрајан рад и Ñ�тваралачки доприноÑ� у ширењу културе народа Србије (1990); Повеља поводом 300-годишњице Сеобе Срба, одржаној у Крушедолу (1990); лично пиÑ�мо захвалноÑ�ти академика Предрага ПалавеÑ�тре у име СÐ�Ð�У, за лични прилог Ñ�акупљен за помоћ избеглим лицима (1991); Повеља Првог београдÑ�ког певачког друштва (1993); Повеља "Мокрањчевих дана", где Ñ�е Ñ�врÑ�тава међу шеÑ�Ñ‚ највећих уметника нашег доба, као и међу најзначајније личноÑ�ти нашег културног живота. Био је и добитник националне пензије за врхунÑ�ки доприноÑ� националној култури, као иÑ�такнути уметник.

Изнад Ñ�вега, оÑ�тавио је непролазне трагове у Ñ�вима који Ñ�у га познавали, као човек изузетне топлине и Ñ�рдачноÑ�ти, Ñ�кроман, доÑ�тојанÑ�твен, одан иÑ�тинÑ�ким вредноÑ�тима и поÑ�већен Ñ�воме назначењу и умножавању дарова. С највећом љубављу и благодарношћу, приноÑ�имо пред лице Божије Ñ�воје молитве да упокоји дивну душу његову у вечној радоÑ�ти ЦарÑ�тва небеÑ�ког.  

Брат�тво Саборне цркве у Београду,

уредништво "Саборника" и

чланови Првог београд�ког певачког друштва