Свети Срби Мученици

Пут моштију �в. цара Лазара

По допуштењу Бајазитовом, који је, по очевој �мрти, преузео вла�т над тур�ком вој�ком, мона�и �у тело цара Лазара однели и ча�но �ахранили у цркви Светог Вазне�ења у Приштини. По�ле годину дана, Лазареви �инови Стефан и Вук �у, по �авету патријарха и заједно �а �вештен�твом и верним народом, открили мошти Светог Великомученика и нашли их нетрулежне и читаве, како и�пуштају диван мири�. �о�ећи Свете мошти, литија је кренула ка Лазаревој задужбини, мана�тиру Раваници, 1391. године. Ту �у оне почивале и чудотвориле �ве до 1690. године, када �у, током Велике �еобе Срба под патријархом �р�енијем III Чарнојевићем, и раванички мона�и напу�тили �вој мана�тир и�пред тур�ке о�вете и �а моштима Светог Кнеза прешли у Сент-�ндреју. Године 1697, мошти �у пренете у фрушкогор�ки мана�тир Врдник, назван �овом Раваницом (или Малом Раваницом, Раваницом фрушкогор�ком). Ту �у мошти Светог цара Лазара почивале �ве до Другог �вет�ког рата.

Током другог Ñ�ветÑ�ког рата, 1942. године, уÑ�ташки Ð°Ð³Ñ€ÐµÑ�ори Ñ�у Ñ�крнавили Ð¼Ð¾ÑˆÑ‚и Ñ�ветитеља  по Ñ„рушкогорÑ�ким Ð¼Ð°Ð½Ð°Ñ�тирима. Било је то време најцрње и најÑ�уровије фашиÑ�тичке окупације, "када Ñ�у", како је запиÑ�ано, "Ñ�рпÑ�ком земљом харали нови варвари, уништавајући Ñ�ве што је Ñ�рпÑ�ко, и Ñ�рпÑ�ки живаљ и Ñ�рпÑ�ке Ñ�ветиње, не би ли Ñ�а наших вековних огњишта збриÑ�али Ñ�ваки траг имена Ñ�рпÑ�ког". Када је за то Ñ�азнао протојереј др РадоÑ�лав Грујић, иÑ�торичар, теолог и ÑƒÐ¿Ñ€Ð°Ð²Ð½Ð¸Ðº Музеја СПЦ, одмах Ñ�е за помоћ обратио немачком барону РајÑ�вицу, молећи га уÑ�рдно да Ñ�паÑ�е Ñ�ветиње. Барон је показао разумевање за Ñ�ветиње и изашао у Ñ�уÑ�рет угледном профеÑ�ору Грујићу. Лично је Ñ�а њим кренуо немачким штабÑ�ким аутомобилом у Срем да Ñ�паÑ�е Свете мошти. У поÑ�ледњем чаÑ�у, из манаÑ�тира Јазак узели Ñ�у мошти Светог цара Уроша, из Шишатовца мошти Светог кнеза Стефана Штиљановића, а из Врдника (Раванице фрушкогорÑ�ке) мошти Светог цара Лазара. Мошти Ñ�у тајно пребачене возом за Београд, где их је, затим, дочекао бројни народ и целокупна Ð�едићева влада. У Ñ�вечаној литији, пренете Ñ�у у београдÑ�ку Саборну цркву, 14. априла 1942. године.

Свете мошти и Саборна црква

Мошти Светог великомученика Лазара Ко�ов�ког чуване �у у Саборној цркви �коро пола века. Године 1954, Свети �рхијереј�ки Сабор СПЦ донео је одлуку о преношењу и повратку моштију у Раваницу, Лазареву задужбину. Ова одлука је �проводена приликом про�лаве 600-годишњице Ко�ов�ке битке, 1989. године. Свете мошти �у проношене кроз бројне �рп�ке градове и мана�тире. �а Видовдан 1988. године, литија је кренула из Саборне цркве, одакле је Свети цар Лазар �вечано и�праћен од више хиљада Београђана, а затим обишла мана�тире Врдник, Озрен, Троноша и Ћелије; градове Шабац, Ваљево и Крагујевац; пут је на�тављен кроз мана�тире Жича, Љубо�тиња и Павлица, �ве до Ко�ова. �а Газиме�тану, ме�ту Ко�ов�ке битке, �лужен је помен, а након боравка у мана�тиру Грачаница и �вечаних видовдан�ких бого�лужења, кивот �а моштима Светог цара Лазара је, преко �иша, Крушевца и мана�тира Мана�ија, коначно пренет у Раваницу код Ћуприје, где мошти и дана� почивају. У Саборној цркви у Београду чува �е део моштију Светог великомученика цара Лазара (рамена ко�т), у де�ном кивоту, и�пред олтара.