Хорови међу светињама Косова и Метохије

Првог  дана гостовања, у суботу, 25. априла, хорови су дочекани братском и срдачном добродошлицом од стране игумана манастира Драганац, о. Илариона (Лупуловића), где је заједнички служен молебан за сав страдални српски народ на Косову и Метоији. Затим су хорови гостовали у разним косметским парохијама. Прво београдско певачко друштво одржало је концерт и певало на вечерњем богослужењу у цркви у селу Горње Кусце. У Недељу Мироносица, 26. априла, служена је Света Литургија у цркви Светог Ђорђа у Призрену. Литургијом је началствовао старешина београдске Саборне цркве, прота Петар Лукић, а саслуживали су монаси и свештенослужитељи Епархије рашко-призренске, прота Трајан Којић, старешина београдске цркве Светог Марка, о. Бобан из Смедерева, као и протођакон београдског Саборног храма, Радомир Перчевић, уз одговарање хорова. Након тога, сви заједно су посетили Призренску богословију, а свечану трпезу љубави је за све госте приредио игуман манастира Светих Архангела код Призрена, о. Михаило, дочекавши ово велико сабрање на најтоплији начин. Хорови су посетили и Високе Дечане и Пећку патријаршију, а у Грачаници су учествовали и на вечерњем богослужењу. Служили су прота Петар Лукић и протођакон Радомир Перчевић, у присуству Преосвећеног епископа Теодосија. Истог дана, одржан је и концерт свих хорова у Дому културе у Грачаници.

 *


Хорови међу светињама на Косову и Метохији

 
Четири београдска и Хор „Слога“ из Смедерева кренуло је са два аутобуса на Косово, ка најлепшим српским светињама и најзначајнијим црквеним споменицима духовности, културе и историје – Грачаници, Пећкој патријаршији и Високим Дечанима. У дивним шумовитим пределима натопљеним водама под стрмим обронцима планина династија Немањића и српски архиепископи и патријарси оставили су за собом величанствене задужбине које и данас заустављају дах како складом архитектонских здања тако и зидним сликарством и иконописањем. Пред овим раскошним галеријама средњовековних фресака које су задржале не само свежину боја него и изразе лица сваког од тих на стотине ликова човек мора да остане задивљен и нем. Истовремено, занеми и од чуда вере и снаге српства које чувају ти храбри људи који су нас дочекали као да смо им род најрођенији речима неизмерне захвалности што смо певали српске духовне песме у њиховим црквама у Бостану, Шилову, Гњилану, Партешу, Ранилугу, Врбовцу, Горњем Кусцу, што смо им се придружили на литургијама у манастиру Драганац и у Призрену и што смо у Дому културе у Грачаници приредили заједнилчки концерт свих хорова.

Прво београдско певачко друштво учествовало је са само двадесетак певача, али они као да су упили божанску лепоту српских манастира којима су се читавог дана напајали на самим извориштима те величанствене визуелне лепоте, те су и певали понесени и узнесени  ка висинама Високих Дечана, који монументалношћу као да желе да досегну небо, чисто као детињи лик краљице Симониде на потрбушју лука који води из припрате у наос манастора Грачаница, звонко као велико старо звоно ливца Родопа из 1432. године из Пећке патријаршије.

Слушали смо једноставну, чисту, духовну музику Корнелија Станковића, који је и сам био потпуно духовно биће, без великих скокова и украсних тонова и свега онога што би спадало у област декоративности, све је у његовој музици заправо била молитва Богу. Чули смо и прекрасни Мокрањчев „Акатист Богородици“ и „Радујсја праведни“ Дмитрија Бортњанског.

„Боже услиши молитву моју“ побожно и душевно певало је Певачко друштво „Мокрањац“ при Храму Светог Саве са диригенткињом Јеленом Јеж о Христовом васкресењу и „Буди имја господње од иње и довијека“ са великим градационим замахом.

Црквени хор „Свети краљ Милутин“ при цркви Светог Јована Владимира из Београда са диригентом Урошем Степановићем обратио се анђелима – „Иже херувими“ респонзоријалним и антифоним одмењивањем. Потом смо слушали серафимске звуке предивног „Достојно јест“ Корнелија Станковића, чија је 150-гоидишњица смрти обележена недавно у Коларчевој задужбини. На крају су отпевали и својврсну химну овом хериојском крају и народу – „О Косово, Косово, земљо моја вољена“ и „Онам' онамо“, црногорску химну коју је написао краљ Никола Петровић, управо инспирисан јуначким Косовом.

Хор „Деспот Стефан Лазаревић“ при цркви Светог Марка на челу са Предрагом Миодрагом и речју и музиком поздравио је публику са „Христос воскресе“! Упркос мањка мушких гласова (који је био приметан у свим хоровима, осим у Првом београдском певачком друштву) они су дочарали тропаре и кондаке, ирмосе и акатисте наших древних духовних записа, преточених у једноставне хармонизације или у богато полифоно музичко рухо српских композитора.

„Тропар“ Васкрса“ Корнелија Станковића отпевали су на крају здружени хорови.

 
Гордана Крајачић