Пре�вета Богородица

Овај празник је и непоÑ�редно везан за иÑ�торију београдÑ�ке Саборне цркве, за њено најраније поÑ�тојање. Ð�аиме, по речима протојереја-Ñ�таврофора Владимира Вукашиновића, "наши преци Ñ�у од Ñ�амих почетака управљања Београдом у њему неговали и развијали култ ПреÑ�вете Богородице. Саборну цркву у БеоградÑ�кој Митрополији изградио је краљ Стефан Драгутин, који је до Ñ�воје Ñ�мрти управљао Београдом. У њој Ñ�е чувала чудотворна икона Свете Богородице као највећа Ñ�ветиња Белог Града. Почетком XV века, деÑ�пот Стефан Лазаревић је обновио митрополијÑ�ку цркву Ñ�вог новог Ñ�толног меÑ�та, поÑ�већену УÑ�пењу Богородичином – призидао јој је певнице и богато је украÑ�ио. Храм Ñ�е налазио у Доњем граду, у подножју калемегданÑ�ког брега. У непоÑ�редној близини подигнута је резиденција београдÑ�ког Митрополита, који је у деÑ�потово време ноÑ�ио титулу Егзарха Ñ�вих Ñ�рпÑ�ких земаља. Међутим, кад Ñ�у Турци оÑ�војили Београд (1521), Саборна црква је међу првима претворена у џамију. Прогнани Срби, Ñ�тражарно Ñ�проведени у ТурÑ�ку, понели Ñ�у Ñ�воје Ñ�ветиње – икону Богородице, мошти Свете Петке и Свете Теофане (Ñ�упруге византијÑ�ког цара Лава VI). Ð�аÑ�ељени у близини Цариграда, на проÑ�тору који је каÑ�није назван БеоградÑ�ка махала, они Ñ�у као уÑ�помену на београдÑ�ку Саборну цркву изградили нову, опет поÑ�већену УÑ�пењу Богородичином".