Свети �иколај Мирликиј�ки

У Ñ�лучају Св. оца Ð�иколаја МирликијÑ�ког Чудотворца, иÑ�такнуте Ñ�у три оÑ�обине: вера, кротоÑ�Ñ‚ и уздржање. Објашњавајући Ñ�миÑ�ао нашег угледања на Светитеља – без чега Ñ�е губи и Ñ�ам Ñ�миÑ�ао проÑ�лављања Светитеља и КрÑ�не Ñ�лаве – прота Стојадин је указао да је оÑ�обина уздржања оно што Ñ�е понајпре може применити на Ñ�ам дан проÑ�лављања КрÑ�не Ñ�лаве. Ð�аиме, у великом броју домова, крај Ñ�вечане Ñ�лавÑ�ке трпезе, Ñ�веће, Ñ�лавÑ�ког колача и жита, догађа Ñ�е да окупљени воде недоличне и неприÑ�тојне разговоре, најчешће политичке Ñ�адржине, подругљиве, критичке, уз неприÑ�тојне речи, па чак и пÑ�овке. Тиме Ñ�е вређа домаћинÑ�ка кућа, Ñ�лавÑ�ка трпеза, Светитељ којег проÑ�лављамо, па и Сам Бог. Прота Стојадин је наглаÑ�ио да Ñ�е важноÑ�Ñ‚ уздржања, којим је био украшен Свети Ð�иколај, одноÑ�и на наÑ� било да Ñ�мо Ñ�вечари, било у гоÑ�тима, да морамо имати у виду да Ñ�е, тако Ñ�абрани за трпезом, налазимо пред лицем Светитеља и лицем Божијим, а то, између оÑ�талог, значи и да Ñ�е уздржимо од учешћа у недоличним и неприÑ�тојним разговорима.

Слав�ко издање "Саборника" по�већено Св. оцу �иколају можете погледати овде .

*

Св. владика �иколај

СВЕЧ�РСК� БЕСЕД� О СВЕТОМЕ �ИКОЛИ

Дана� про�лављамо једног богаташа, који је ушао у Цар�тво небе�ко. Го�под је, и�тина, рекао да је тешко богатоме ући у Цар�тво небе�ко (Мт.19, 23). �ли, Го�под није рекао да је богатоме �а�вим немогуће ући у Цар�тво небе�ко. Јер, да је рекао да је немогуће, онда би многи богаташи, који �у на�ледили богат�тво од �војих родитеља, били унапред без �воје кривице и�кључени из Цар�тва. У том �лучају, био би и�кључен и Свети �икола, који је био богат по на�леђу. Био би и�кључен и цар �емања, који је имао "�едам кула гроша и дуката". Били би и�кључени и други, који �е у овоме �вету �матраху богаташима, а чија имена, међутим, видимо у календару.

�е, браћо моја, никога благи Бог није унапред и�кључио из Цар�тва Свога и никоме ко жели вечног живота није унапред закључао врата небе�ка, па ма каквог �тања и звања био. По неи�казаном човкољубљу Своме Бог жели, да �е �ви људи �па�у. И нико у �вету не може једноме човеку �пречити �па�ење, ако га он �ам �еби не �пречи.

�ије богаташу тешко ући у Цар�тво �амо зато што је богат, него зато што ретко који богаташ може да �авлада и�кушења која долазе од богат�тва. Ретко који богаташ може да �аржи а да не злоупотреби богат�тво. Мало је богаташа у �вету који �војим богат�твом не купише пакао уме�то раја, вечне муке уме�то вечног живота. Мало их је који не прилепише �воје �рце за богат�тво и не отуђише �е од Створитеља �вога. Мало их је, али их је било. Тешко је богаташу ући у Цар�тво Божије, али �у неки богаташи ушли. Ушао је Свети �икола, ушао је цар �емања, ушли �у још и други. Њима богат�тво није �метало, него им је баш помогло да уђу у Цар�тво и у календар. Јер, они употребише �воје богат�тво на �лаву Божију и на �па�ење �војих ближњих. Имајући они као да ни�у ништа имали. Све што �у имали �матрали �у Божијом �војином, а �ебе Божијим �лугама, и благајницима туђег блага, која �у они ра�поређивали и делили �ходно запове�тима јеванђељ�ким. Тако �у �па�ли �воје душе и помогли другима да �е �па�у. То �у јуначке душе, које не дадоше да их богат�тво �авлада него они �авладаше богат�тво.

Изван овога земаљÑ�кога богатÑ�тва Свети Ð�икола је имао још три много већа богатÑ�тва, и то: богатÑ�тво вере, богатÑ�тво правде и богатÑ�тво милоÑ�ти. Раздајући Ñ�воје земаљÑ�ко богатÑ�тво Ñ�иромаÑ�има из љубави према ХриÑ�ту, он је поÑ�тао и Ñ�ам Ñ�иромах. Ð�ли, она три богатÑ�тва Ñ�ве Ñ�у Ñ�е више гомилала до краја живота земаљÑ�кога. Што је више предавао веру Ñ�воју другим људима, то је он поÑ�тајао богатији вером. Што је више ревновао за правду Божију, то је душа његова била пунија правде. Што је више изливао милоÑ�Ñ‚ према људима, то је Ñ�рце његово бивало милоÑ�тивије. Вера, правда и милоÑ�Ñ‚ – то Ñ�у небеÑ�ка богатÑ�тва, која Ñ�е умножавају давањем. Вера, правда и милоÑ�Ñ‚ – ту Ñ�у три хазне Светога Ð�иколе, које је он оÑ�тавио Цркви у наÑ�леђе, и које још ни до данаÑ� ниÑ�у иÑ�трошене. Ово троÑ�труко благо оÑ�тавио је Ñ�ветац Божији у наÑ�леђе и вама, који њега Ñ�помињете и њега проÑ�лављате. Ви који Ñ�лавите Светога Ð�иколу знајте да је њему милије да ви од њега примите него да он од ваÑ� узме.

Вера Светога �иколе била је као кри�тал чи�та и као дијамант чвр�та. Он је то показао у �икеји, бранећи Право�лавље од јеретика, излажући при томе живот �вој опа�но�ти.

Правда Божија у Светоме �иколи била је као �унце ја�на. Он је то показао онда када је �пречио хелата да по�ече три мужа, невино на �мрт о�уђена. Свети �икола је дотрчао и руком �војом и�тргао мач из руку хелатових, опет при томе излажући живот �вој опа�но�ти.

Ð�, милоÑ�Ñ‚ Светога Ð�иколе према бедним и Ñ�иромашним била је Ñ�лична милоÑ�ти ХриÑ�товој. Све Ñ�воје имање он је раздао као милоÑ�тињу – више тајно него јавно – излажући Ñ�е опаÑ�ноÑ�ти немаштине и глади.

�о, овај велики �луга Хри�тов није �е �трашио ни од неверника, ни од хелата, нити од глади. Он је знао поуздано да Свевишњи бди над верним �лугама �војим. И заи�та, Свевишњи га је заштитио до краја живота, и про�лавио га по�ле �мрти међу анђелима и међу људима као мало кога.

Ð�ли, оÑ�им ове три велике ризнице блага духовнога – вере, правде и милоÑ�ти, Свети Ð�икола имао је још неколико препуних ризница. То је ризница кротоÑ�ти, па ризница уздржљивоÑ�ти, поÑ�та и молитве, па ризница Ñ�мерноÑ�ти, и тако редом. Све ове препуне ризнице духовног и моралног блага оÑ�тавио је овај дивни Ñ�ветитељ ХриÑ�тов вама, правоÑ�лавним хришћанима, у наÑ�леђе. Ð�а данашњи дан Ñ�ве те богате ризнице отварају Ñ�е и нуде Ñ�е вама. Свети Ð�икола примиће ваше колаче и ваше Ñ�веће и молитве Ñ�амо као уздарје, а не као дар. Он вама нуди данаÑ� Ñ�воје дарове. Ð�ко их примите, онда ће и он примити од ваÑ� уздарје. Ð�ко ли ви одбаците његове дарове, одбациће и он ваша уздарја. Пазите добро, и не презрите оне дарове које вам нуди овај богаташ ХриÑ�тов.

И још једно пазите, и радујте Ñ�е. Свети Ð�икола није књиге пиÑ�ао, нити је крв Ñ�воју мученички пролио за ХриÑ�та, па ипак је Ñ�лављенији од многих Ñ�ветаца, који мудре књиге пиÑ�аше или који мученички за ГоÑ�пода поÑ�традаше. Ово је тајна велика и дивна. Ово је дело Божије. Овим је ГоÑ�под благи хтео показати да Он не уводи у Своје ЦарÑ�тво Ñ�амо мудре богоÑ�ловце и мученике, него и Ñ�ве оне безбројне добре душе, које нити књиге пиÑ�аше нити мучеништво претрпеше, али веру иÑ�тинито одржаше и закон Божији иÑ�пунише. Ð�, таквих је највише било и највише има међу вернима, то јеÑ�Ñ‚ онима који не говоре али творе, који књиге не пишу, али Духом Божијим дишу. ИÑ�тина, многобројни Ñ�у мудри богоÑ�ловци и мученици, но ипак Ñ�у они у мањини према огромном броју ових поÑ�ледњих, који Ñ�е не проÑ�лавише ни као богоÑ�лови ни као мученици, него као ћутљиве али верне Ñ�луге Божије, као Ñ�вети народ Божији. Свети Ð�икола је Ñ�ветитељ народни, Ñ�авршени предÑ�тавник оних најмногобројнијих, који Ñ�лушају реч Божију и журе Ñ�е да је изврше, па да примером друге поуче. То ће бити узрок, због чега Ñ�е Свети Ð�икола Ñ�лави више од многих Ñ�ветих учитеља и мученика. То ће бити разлог зашто му је Црква поÑ�ветила оÑ�им овог дана још и Ñ�ве четвртке обичних Ñ�едмица кроз целу годину, заједно Ñ�а Светим апоÑ�толима – њему чудотворноме Ð�иколају МирликијÑ�ком.

Богу нашему �лава, Светоме �иколи ча�т и пошта, а вама �вима здравље, мир, радо�т и благо�лов на веки. �мин.