| Духовданска Литургија и 20 г. од прве послератне литије |
![]() Духовдан Рођендан Цркве Христове Празник Силаска Светог Духа на апостоле зове се и Педесетница, будући да пада педесети дан по Васкрсењу Христовом (а десети по Вазнесењу – Спасовдану). По обећању датом пред Вазнесење на небо, Господ је Својим ученицима, а преко њих и свима нама, ниспослао Светог Духа Утешитеља, Којим Господ остаје са нама до краја века. Излила се обилна благодат на ученике-апостоле у виду огњених језика, како би могли ширити Христово учење и установити Цркву Христову, као заједницу свих верујућих. Испуњени Светим Духом, они су почели, као што је Господ и предсказао, да говоре новим језицима – не само језицима других народа, већ и новим језиком љубави – и тако ширили Јеванђеље о спасењу по свим крајевима света. Апостол Петар је одмах придобио 3000 људи за веру Христову. Апостоли су, током свог мисионарског рада, пролазили многа тешка искушења, али су одржали Христов завет и умножили Цркву, која, упркос свим историјским искушењима, траје, живи и трајаће до краја века. Духовско вечерње служи се одмах након Литургије, као што су се и апостоли разишли одмах по свету да проповедају. Цркве су тога дана прекривене зеленилом, травом и биљем, као симболом пролећа и рађања новог живота кроз Цркву и њене апостоле. Током ове службе врше се коленопреклоне молитве, приклањањем колена и глава, а плетење венчића се врши управо током ових молитава (не током Литургије) јер се све освећује силом самих молитава. Венчићи се потом стављају крај славске иконе у дому и чувају ту током целе године, за здравље породице. Назив Света Тројица празник носи јер су у овом догађају учествовала сва три Лица Божија – Св. Дух је ниспослат по обећању Господа Исуса Христа пред Вазнесење, а по допуштењу и вољи Бога Оца. У нашем народу овај празник се од давнина славио и као празник жетве, радости и љубави.
Двадесетогодишњица прве послератне литије На овај празник обележавамо и 20 година од прве послератне градске литије, одржане на Духове, 14. јуна 1992. године. У медијима се често погрешно наводи да је прва послератна Спасовданска литија била 1992. године. Међутим, прва послератна градска литија одржана је на Духове, док је прва Спасовданска литија одржана наредне године, 27. маја 1993.г. Духовданска литија 1992. године била је прва градска литија одржана изван црквене порте након 1946. године, а одржана је за спас српског народа, који је тада проживљавао изузетно тешке историјске тренутке. Како се у Летопису Саборне цркве наводи, бденије уочи празника служио је, те године, епископ банатски Хризостом, са два свештеника и два ђакона, уз појање Катедралног октета Саборне цркве, а у присуству Патријарха Павла и неколико архијереја. На дан празника, Св. Архијерејску Литургију служио је Патријарх Павле, са Митрополитом загребачко-љубљанским Јованом, епископом будимским Данилом, славонским Лукијаном, горњокарловачким Никанором и банатским Хризостомом. Саслуживали су: протојереји-ставрофори: Бошко Босанац, Милан Јанковић, Томислав Јовановић, Александар Поповић, Душан Дачић, Сава Поповић, Милан Радовановић, Радослав Марковић; протонамеснци Петар Лукић и Милорад Лончар; јереји Милан Виленица и Милутин Чекетић; ђакони: протођакон Ђорђе Жунић, Властимир Ђорић, Момир Лечић, Владо Микић, Тома Милановић, Радомир Перчевић, Стеван Рапајић, др Драган Протић, Ђуро Ђурђевић, Драган Радовановић и јерођакон Сосипатр. Певало је Прво београдско певачко друштво. Причасника је било око 100. Присутни су били и принц Томислав Карађорђевић и принцеза Радмила Карађорђевић, чланови Крунског савета, академик Матија Бећковић, сликар Мића Поповић, протомајстор Храма Св. Саве Бранко Пешић, као и многи други угледни уметници, књижевници, интелекуталци и страначки прваци. У наставку Литургије, служено је Духовско вечерње, уз читање молитава. Након тога, Његова Светост је, испред црквених врата, одржао проповед присутним верницима, којих је била препуна црква, порта и околне улице. Читане су и молитве за спас српског народа. Затим је кренула празнична литија за спас српског народа, од Саборне цркве до цркве Рођења Пресвете Богородице – Ружице на Калемегдану. У литији је ишло служашче свештенство, још 21 свештеник и два ђакона, као и многобројни народ – више од 10.000 људи. Испред литије је ишао Крст који је блаженопочивши Патријарх Герман донео из Свете Земље; пратили су га чтеци са звонцима, рипидоносци, чираконосци, барјаци, монахиње, ђакони и свештеници, служашчи епископи са Патријархом Павлом, принц Томислав Карађорђевић и народ. Литијом је руководио протојереј-ставрофор Чедомир Вучковић, архијерејски намесник града Београда, са још три свештеника. У повратку са Калемегдана, литија је завршена у Саборној цркви, одакле је и кренула.
|
| < Prev | Next > |
|---|
| Парохије и пароси |
| Света Литургија |
| Духовни живот |
| Понашање у храму |
| Беседе и духовне поуке |
| Најслављеније славе |
| Црквена продавница |
| Хор Саборне цркве |
| Протођакон Владо Микић |
| Канон Андреја Критског |
| Пасхално појање |
| Мушки хор Косово |
| Мушки хор манастира Оптина Пустиња |
| Деца деци за Божић |
| Хор Св. Јован Дамаскин |
Ако желите да нађете тачну физичку локацију Саборне цркве, довољно је само да мобилним телефоном скенирате овај код Google Map ће Вам одмах показати.


Прошетајте курсором кроз олтар и централни део Саборне цркве, као да се уживо налазите у њој...
Ова рубрика посвећена је деци, њиховом рађању и очувању светиње живота. Погледајте...
Традиционални новогодишњи концерти Саборне цркве у Народном позоришту у Београду. Погледајте...
Цртани филмови за децу и документарни филмови о животу Цркве. Погледајте...