Духовдан

Рођендан Цркве Хри�тове

Празник СилаÑ�ка Светог Духа на апоÑ�толе зове Ñ�е и ПедеÑ�етница, будући да пада педеÑ�ети дан по ВаÑ�крÑ�ењу ХриÑ�товом (а деÑ�ети по ВазнеÑ�ењу – СпаÑ�овдану). По обећању датом пред ВазнеÑ�ење на небо, ГоÑ�под је Својим ученицима, а преко њих и Ñ�вима нама, ниÑ�поÑ�лао Светог Духа Утешитеља, Којим ГоÑ�под оÑ�таје Ñ�а нама до краја века. Излила Ñ�е обилна благодат на ученике-апоÑ�толе у виду огњених језика, како би могли ширити ХриÑ�тово учење и уÑ�тановити Цркву ХриÑ�тову, као заједницу Ñ�вих верујућих. ИÑ�пуњени Светим Духом, они Ñ�у почели, као што је ГоÑ�под и предÑ�казао, да говоре новим језицима – не Ñ�амо језицима других народа, већ и новим језиком љубави – и тако ширили Јеванђеље о Ñ�паÑ�ењу по Ñ�вим крајевима Ñ�вета. Ð�поÑ�тол Петар је одмах придобио 3000 људи за веру ХриÑ�тову. Ð�поÑ�толи Ñ�у, током Ñ�вог миÑ�ионарÑ�ког рада, пролазили многа тешка иÑ�кушења, али Ñ�у одржали ХриÑ�тов завет и умножили Цркву, која, упркоÑ� Ñ�вим иÑ�торијÑ�ким иÑ�кушењима, траје, живи и трајаће до краја века.

ДуховÑ�ко вечерње Ñ�лужи Ñ�е одмах након Литургије, као што Ñ�у Ñ�е и апоÑ�толи разишли одмах по Ñ�вету да проповедају. Цркве Ñ�у тога дана прекривене зеленилом, травом и биљем, као Ñ�имболом пролећа и рађања новог живота кроз Цркву и њене апоÑ�толе. Током ове Ñ�лужбе врше Ñ�е коленопреклоне молитве, приклањањем колена и глава, а плетење венчића Ñ�е врши управо током ових молитава (не током Литургије) јер Ñ�е Ñ�ве оÑ�већује Ñ�илом Ñ�амих молитава. Венчићи Ñ�е потом Ñ�тављају крај Ñ�лавÑ�ке иконе у дому и чувају ту током целе године, за здравље породице. Ð�азив Света Тројица празник ноÑ�и јер Ñ�у у овом догађају учеÑ�твовала Ñ�ва три Лица Божија – Св. Дух је ниÑ�поÑ�лат по обећању ГоÑ�пода ИÑ�уÑ�а ХриÑ�та пред ВазнеÑ�ење, а по допуштењу и вољи Бога Оца. У нашем народу овај празник Ñ�е од давнина Ñ�лавио и као празник жетве, радоÑ�ти и љубави.

Дваде�етогодишњица прве по�лератне литије

�а овај празник обележавамо и 20 година од прве по�лератне град�ке литије, одржане на Духове, 14. јуна 1992. године. У медијима �е че�то погрешно наводи да је прва по�лератна Спа�овдан�ка литија била 1992. године. Међутим, прва по�лератна град�ка литија одржана је на Духове, док је прва Спа�овдан�ка литија одржана наредне године, 27. маја 1993.г.

Духовдан�ка литија 1992. године била је прва град�ка литија одржана изван црквене порте након 1946. године, а одржана је за �па� �рп�ког народа, који је тада проживљавао изузетно тешке и�ториј�ке тренутке.

Како �е у Летопи�у Саборне цркве наводи, бденије уочи празника �лужио је, те године, епи�коп банат�ки Хризо�том, �а два �вештеника и два ђакона, уз појање Катедралног октета Саборне цркве, а у при�у�тву Патријарха Павла и неколико архијереја. �а дан празника, Св. �рхијереј�ку Литургију �лужио је Патријарх Павле, �а Митрополитом загребачко-љубљан�ким Јованом, епи�копом будим�ким Данилом, �лавон�ким Лукијаном, горњокарловачким �иканором и банат�ким Хризо�томом. Са�луживали �у: протојереји-�таврофори: Бошко Бо�анац, Милан Јанковић, Томи�лав Јовановић, �лек�андар Поповић, Душан Дачић, Сава Поповић, Милан Радовановић, Радо�лав Марковић; протонаме�нци Петар Лукић и Милорад Лончар; јереји Милан Виленица и Милутин Чекетић; ђакони: протођакон Ђорђе Жунић, Вла�тимир Ђорић, Момир Лечић, Владо Микић, Тома Милановић, Радомир Перчевић, Стеван Рапајић, др Драган Протић, Ђуро Ђурђевић, Драган Радовановић и јерођакон Со�ипатр. Певало је Прво београд�ко певачко друштво. Прича�ника је било око 100. При�утни �у били и принц Томи�лав Карађорђевић и принцеза Радмила Карађорђевић, чланови Крун�ког �авета, академик Матија Бећковић, �ликар Мића Поповић, протомај�тор Храма Св. Саве Бранко Пешић, као и многи други угледни уметници, књижевници, интелекуталци и �траначки прваци.

У наÑ�тавку Литургије, Ñ�лужено је ДуховÑ�ко вечерње, уз читање молитава. Ð�акон тога, Његова СветоÑ�Ñ‚ је, иÑ�пред црквених врата, одржао проповед приÑ�утним верницима, којих је била препуна црква, порта и околне улице. Читане Ñ�у и молитве за Ñ�паÑ� Ñ�рпÑ�ког народа. Затим је кренула празнична литија за Ñ�паÑ� Ñ�рпÑ�ког народа, од Саборне цркве до цркве Рођења ПреÑ�вете Богородице – Ружице на Калемегдану. У литији је ишло Ñ�лужашче Ñ�вештенÑ�тво, још 21 Ñ�вештеник и два ђакона, као и многобројни народ – више од 10.000 људи. ИÑ�пред литије је ишао КрÑ�Ñ‚ који је блаженопочивши Патријарх Герман донео из Свете Земље; пратили Ñ�у га чтеци Ñ�а звонцима, рипидоноÑ�ци, чираконоÑ�ци, барјаци, монахиње, ђакони и Ñ�вештеници, Ñ�лужашчи епиÑ�копи Ñ�а Патријархом Павлом, принц ТомиÑ�лав Карађорђевић и народ. Литијом је руководио протојереј-Ñ�таврофор Чедомир Вучковић, архијерејÑ�ки намеÑ�ник града Београда, Ñ�а још три Ñ�вештеника. У повратку Ñ�а Калемегдана, литија је завршена у Саборној цркви, одакле је и кренула.