Срп�ка Право�лавна Црква �војој духовној деци
о Ва�кр�у 2012. године

Патријарх �рп�ки Иринеј

ИРИ�ЕЈ

по милоÑ�ти Божијој правоÑ�лавни Ð�рхиепиÑ�коп пећки, Митрополит београдÑ�ко-карловачки и Патријарх Ñ�рпÑ�ки, Ñ�а Ñ�вим архијерејима СрпÑ�ке ПравоÑ�лавне Цркве – Ñ�вештенÑ�тву, монаштву и Ñ�вима Ñ�иновима и кћерима наше Ñ�вете Цркве: благодат, милоÑ�Ñ‚ и мир од Бога Оца, и ГоÑ�пода нашега ИÑ�уÑ�а ХриÑ�та, и Духа Светога, уз радоÑ�ни ваÑ�кршњи поздрав вечне иÑ�тине, наде и љубави:

ХРИСТОС В�СКРСЕ!

Ово је дан који �твори Го�под,
обрадујмо �е и узве�елимо �е у њему!

(П� 117,24)

ВаÑ�крÑ�ење ХриÑ�та и СпаÑ�итеља нашег је, браћо и Ñ�еÑ�тре и Ñ�ва наша духовна децо широм ваÑ�ељене, „Празник над празницима, и Славље над Ñ�лављима“ – Чудо над Ñ�вим чудима и Дар над Ñ�вим даровима, који је Свемогући Бог, у Својој неизмерној милоÑ�ти и љубави, даровао роду људÑ�ком. У овом Дару Ñ�е налазе Ñ�ви дарови; у овом БлагоÑ�лову Ñ�ви благоÑ�лови – како овде на земљи, тако и на небеÑ�има (Ñ�Ñ€. Еф 1,3).

Ва�ељена је озарена лучом �ветло�ти Божје и�тине, а човечан�тво је и�пуњено великом радошћу, као највећим благом коју нам �а неба шаље Божје Провиђење.

Оно што Ñ�у древни пророци и Богом надахнути људи пре много хиљада година пророковали, и изабраном народу Божјем Ñ�аопштили, догодило Ñ�е јавно, величанÑ�твено и Ñ�лавно пред лицем многобројних Ñ�ведока и очевидаца (Ñ�Ñ€. 1. Кор 15,4–8).

„ВаÑ�крÑ�ни, ГоÑ�поде, Ñ�уди земљи!“ (ПÑ� 82,8) – запиÑ�ао је Пророк Божји; а ми, ево поÑ�ле толико векова, певамо ту иÑ�ту пеÑ�му, знајући да Ñ�е она управо одноÑ�и на ХриÑ�тово ВаÑ�крÑ�ење.

Ва�кр�ење потврђује да је човек �творен за вечно�т, за бе�мртно�т, а не за пролазно�т.

Свети Ð�поÑ�толи, видевши Његов празан гроб, поÑ�ведочили Ñ�у Ñ�војим животом оно што Ñ�у чули, видели и рукама Ñ�војим опипали (Ñ�Ñ€. 1. Јн 1,1), радоÑ�но и неуÑ�трашиво објављујући ХриÑ�тово ВаÑ�крÑ�ење људима ЈеруÑ�алима и ПалеÑ�тине (Ñ�Ñ€. Дап 4,20). И они Ñ�у, Ñ�а Женама МироноÑ�ицама, били први веÑ�ници да је СпаÑ�итељ Ñ�вета, Својом голготÑ�ком жртвом и Својим Ñ�лавним ваÑ�крÑ�ењем, отворио роду људÑ�ком врата ЦарÑ�тва Божјег „у којем Ñ�е милоÑ�Ñ‚ и иÑ�тина Ñ�ретоше, а правда и мир пољубише“ (ПÑ� 85,11).

Ва�кр�ење Хри�тово није радо�т дата од овога �вета. Извор те радо�ти је у доброти и љубави Божјој; и она но�и печат вечно�ти. Њено по�тојање и њено трајање не зави�и од воље и вла�ти људи, већ од �вемогуће воље и �иле Божје. Стога је Спа�итељ и рекао ученицима Својим да ову радо�т нико неће узети од њих (�р. Јн 16,22).

Својим Ñ�лавним ваÑ�крÑ�ењем СпаÑ�итељ нам је даровао живот вечни (Ñ�Ñ€. Рим 6,23) и радоÑ�Ñ‚ вечнога живота, јер је „ХриÑ�тоÑ� уÑ�тао из мртвих, те поÑ�таде првенац оних који Ñ�у умрли“ (1. Кор 15,20) – радоÑ�Ñ‚, јер је жртва за наше Ñ�паÑ�ење принета на КрÑ�ту, и ми Ñ�мо на Ñ�лободу позвани (Ñ�Ñ€. Гал 5,13); радоÑ�Ñ‚, јер Ñ�мо ПречиÑ�том Крвљу СпаÑ�итеља нашег очишћени од прародитељÑ�ког греха (Ñ�Ñ€. 1. Јн 1,7);  радоÑ�Ñ‚, јер кроз ВаÑ�крÑ�лог ХриÑ�та улазимо, руковођени Духом Светим, „у радоÑ�Ñ‚ ГоÑ�подара Ñ�војега“ (Мт 25,21).

Ва�кр�ењем Хри�товим извршила �е тајна и�купљења рода људ�ког од греха и �мрти. Ова нова Па�ха Го�подња открива нам и�тину да �мо прешли из �мрти у живот (�р. Јн 5,24); и да Хри�то� о�таје �а нама у �ве дане до �вршетка века (�р. Мт 28,20).

Кад знамо да је Го�под �а нама и у нама, треба Њему и да �е обратимо, Њему �воју тугу и муку да и�поведимо. Он ће на� утешити, ојачати и кроз овоземаљ�ки живот водити. Чувајмо тај Божји дар у �еби и пазимо, децо наша духовна, да Го�пода не увредимо каквим грехом.

Из љубави према Њему, не допуÑ�тимо да наÑ� упрљају наши греÑ�и. Кад наÑ� непријатељ нападне, попут Ð�поÑ�тола Петра, завапимо: „ГоÑ�поде, Ñ�паÑ�и ме!“ (Мт 14,30).

Разуме Ñ�е, у животу ћемо доживети многе невоље, неправде и жалоÑ�ти. Ð�ли знајмо да ГоÑ�под – уколико Ñ�мо Ñ�а Њим – и највећу жалоÑ�Ñ‚ претвара у радоÑ�Ñ‚, јер је рекао Својим ученицима и Ð�поÑ�толима: „У Ñ�вету ћете имати жалоÑ�Ñ‚; али не бојте Ñ�е, Ја Ñ�ам победио Ñ�вет“ (Јн 16,33).

Богочовек је и Ñ�âм за живота доживео много жалоÑ�ти, патњи и Ñ�традања. Ð�а Велики петак деÑ�ио Ñ�е највећи и најÑ�трашнији обрачун у Ñ�веопштој иÑ�торијÑ�кој борби између добра и зла, између иÑ�тине и неиÑ�тине, између живота и Ñ�мрти.

Ð�ајтајанÑ�твеније питање које поÑ�тавља Ñ�ваки човек, а које је још пре неколико хиљада година поÑ�тавио Праведни Јов, глаÑ�и: „Кад умре човек, хоће ли оживети?” (Јов 14,14). Пред овим вечним питањем и највећи умови Ñ�вета Ñ�агињу главе и ћуте. Ð� ми Хришћани знамо Ñ�миÑ�ао нашег живота, и имамо нашу наду – а наша нада је у ВаÑ�крÑ�лом ГоÑ�поду. „Ја Ñ�ам ваÑ�крÑ�ење и живот; који верује у Мене ако и умре живеће“ – рекао је СпаÑ�итељ Ñ�вета (Јн 11,25).

�егде је запи�ано да човек почиње да умире и�тог дана када �е и роди. �ли почиње да и�тога дана ва�кр�ава за живот вечни када прима Хри�та као �вога Спа�итеља и Го�пода, то је�т, када почне живети животом по Хри�ту.

Да биÑ�мо јеванђелÑ�ки живели, драга браћо и Ñ�еÑ�тре, потребно је да Ñ�е наоружамо Ñ�веоружјем Божјим, да Ñ�е обучемо у оклоп правде (Ñ�Ñ€. Еф 6,13–14); а поврх Ñ�вега тога, да Ñ�е обучемо у љубав, која је Ñ�веза Ñ�авршенÑ�тва (Ñ�Ñ€. Кол 3,14).

„Ово вам заповедам“ – каже Благи ХриÑ�тоÑ� – „да љубите једни друге“ (Јн 15,17); „По томе ће Ñ�ви познати да Ñ�те Моји ученици ако будете имали љубав међу Ñ�обом“ (Јн 13,35); „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот Ñ�вој положи за пријатеље Ñ�воје“ (Јн. 15,13); „Као што Отац љуби Мене, и Ја љубим ваÑ�; оÑ�таните у љубави Мојој“ (Јн. 15,9).

Ето какву нам је запове�т о�тавио Хри�то�. �и један законодавац, ни један мудрац овога �вета, није могао изми�лити �авршенији и благотворнији закон: ја�ан, једно�таван, кори�тан и �вуда применљив. Овај закон је о�нов живота, тамо где нема љубави влада мржња, зло, порок, грех, хао�, зави�т, злоба, о�вета, уништење живота.

Овај Хри�тов закон је �вакоме до�тижан: ученом и неученом, богатом и �иромашном, здравом и боле�ном, �илном и немоћном, генију и непи�меном, �таром и младом.

Својим �лавним Ва�кр�ењем Спа�итељ је, у и�то време, открио и непоклебиво�т и животворно�т Своје Свете Цркве на земљи, у којој живи и дела Дух Свети. Она је живи организам Бога и Спа�а нашега, Који �е лично пројављује у Светој Литургији кроз Свету тајну Причешћа, јер Црквом управља и руководи Дух Свети, а не дух овога �вета.

Сви ми крштени и про�већени Духом И�тине по�тали �мо чланови Цркве Хри�тове.

Зато, Ñ�ваки од наÑ� Ñ�илом вере дане нам од Бога, може да каже: „Све могу у ХриÑ�ту, Који ми моћ даје“ (Фил. 4,13), непреÑ�тано питајући: какав Ñ�ам ја члан Цркве ХриÑ�тове? Да ли Ñ�ам поÑ�лушан Ñ�војој Цркви која ме учи добру, чеÑ�титоÑ�ти, Ñ�ветоÑ�ти и племенитоÑ�ти; учи и мене и децу моју?

Својим Ва�кр�ењем Хри�то� �једињује � нама наше миле и драге, живе и преминуле у Право�лавној вери. Њиме знамо и о�ећамо да �у они �а нама и ми �а њима �појени нера�кидивим везама у вечној љубави Божјој.

Овај велики дан, Ñ�вети дан, дан ВаÑ�крÑ�ења ГоÑ�пода нашега ИÑ�уÑ�а ХриÑ�та, Ñ�војим значењем, Ñ�војом поруком и поуком обавезује Ñ�ве наÑ� да Ñ�воју веру правоÑ�лавну чувамо и правилно је иÑ�поведамо. Обавезује наÑ� да изнад Ñ�вега – у Ñ�ваком човеку, и у Ñ�еби Ñ�амима – чувамо људÑ�ко доÑ�тојанÑ�тво. Јер је Син Божји узео на Себе грехе Ñ�вега Ñ�вета, поÑ�традао и ваÑ�крÑ�ао, да би Ñ�ве људе учинио Ñ�иновима Божјим (Ñ�Ñ€. Еф 1,5).

Овај Празник нам налаже да Ñ�вој живот проводимо у пуном оÑ�ећању одговорноÑ�ти. ДужноÑ�ти које обављамо – било да Ñ�мо у дому, у пољу, у фабрици за машином, као учитељи и ваÑ�питачи, као Ñ�вештеноÑ�лужитељи и проповедници ИÑ�тине, као државници и челници овога народа, да их обављамо ваљано и одговорно. Увек у име Бога Који наÑ� је задужио да љубављу и жртвом иÑ�купљујемо време Ñ�вога живота, при том чувајући Ñ�е да нико због наÑ� не заплаче и не буде жалоÑ�тан. Благодарећи ВаÑ�крÑ�лом ГоÑ�поду, Ñ�вака невино проливена Ñ�уза човечја Ñ�ачувана је у недрима Богочовека.

Стога, децо наша духовна, чувајте у љубави тајну живота коју је уÑ�тановио и оÑ�ветио Сâм Бог. Ово ради благоÑ�тања и угледа нашега, ради наше деце – највећега блага, због којих живите и радите. ИÑ�крена верноÑ�Ñ‚ и узајамно праштање да не изоÑ�тане.

Поштујте и чувајте Ñ�ветињу хришћанÑ�кога брака, јер је она оÑ�нов узвишене, здраве и чеÑ�тите породице. ЧедоморÑ�тво, највећи злочин овога века, као куга Ñ�е шири у нашем народу. Страшно је и помиÑ�лити да пола милиона нерођене деце Ñ�ваке године бива лишено живота, не угледавши Ñ�ветлоÑ�Ñ‚ Ñ�вета. Супружници, имајте на уму речи ГоÑ�подње: „Ð�е убиј; јер ко убије, биће крив Ñ�уду“ (Мт 5,21).

Поздрављамо наше мајке, које љубављу даноноћно бдију над колевкама �воје деце, на овај велики дан радо�ти и живота. Поздрављамо боле�не, презрене, понижене и утамничене; поздрављамо �ве трудољубиве и раднике, путнике и намернике; учитеље и оне који �е уче; поздрављамо ктиторе и приложнике, неимаре и задужбинаре. За прогнане и изгнане �а �војих огњишта �а вером и надом молимо �е, да Бог обрише �ваку �узу �а лица њихових (�р. Отк 7,17). �епре�тано �е молимо Ва�кр�лом Хри�ту за нашу браћу и �е�тре на Ко�ову и Метохији. Молимо их да никада не клону духом и да о�тану верни �војој Право�лавној вери на �вом и нашем прадедов�ком огњишту.

Изно�ећи пред ва�, драга браћо и �е�тре, значај Светог Ва�кр�ења Хри�товог за ва�цело човечан�твo, у очин�кој љубави, молимо ва� да здраво и трезвено пазите на догађаје и време у коме живимо. Разликујмо добро од зла, привремено од вечног, непропадљиво од пропадљивог.

Молимо �е Ва�кр�лом Го�поду да Његово Ва�кр�ење доживимо као �воје �оп�твено ва�кр�ење и избављење од духовних и моралних боле�ти и и�кушења �ваке вр�те!

�ека �ве ва� у Отаџбини, ва� у ра�ејању као и �ве људе добре воље, оба�јају �ветли зраци Хри�товог Ва�кр�ења.

„Ð�е бојте Ñ�е, Ја Ñ�ам победио Ñ�вет. Ја Ñ�ам ваÑ�крÑ�ење и живот, и Ñ�ваки који вјерује у Мене, ако и умре, живјеће”, Ñ�ведочи нама за наук ВаÑ�крÑ�ли ГоÑ�под.

Хри�то� ва�кр�е!
Ваи�тину ва�кр�е!

Дано у Патријаршији �рп�кој у Београду, о Ва�кр�у 2012.

Ваши молитвеници пред Ва�кр�лим Го�подом:

�рхиепи�коп пећки,
Митрополит београд�ко-карловачки
и Патријарх �рп�ки
ИРИ�ЕЈ

Митрополит загребачко-љубљан�ки ЈОВ��
Митрополит црногор�ко-примор�ки �МФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробо�ан�ки �ИКОЛ�Ј
Епи�коп шабачки Л�ВРЕ�ТИЈЕ
Епи�коп зворничко-тузлан�ки В�СИЛИЈЕ
Епи�коп �рем�ки В�СИЛИЈЕ
Епи�коп бањалучки ЈЕФРЕМ
Епи�коп будим�ки ЛУКИЈ��
Епи�коп канад�ки ГЕОРГИЈЕ
Епи�коп банат�ки �ИК��ОР
Епи�коп новограчаничко-�редњезападноамерички ЛО�ГИ�
Епи�коп и�точноамерички МИТРОФ��
Епи�коп жички ХРИЗОСТОМ
Епи�коп бачки ИРИ�ЕЈ
Епи�коп британ�ко-�кандинав�ки ДОСИТЕЈ
Епи�коп бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епи�коп о�ечко-пољ�ки и барањ�ки ЛУКИЈ��
Епи�коп �редњоевроп�ки КО�СТ��ТИ�
Епи�коп западноевроп�ки ЛУК�
Епи�коп тимочки ЈУСТИ�
Епи�коп врањ�ки П�ХОМИЈЕ
Епи�коп шумадиј�ки ЈОВ��
Епи�коп �лавон�ки С�В�
Епи�коп браничев�ки ИГЊ�ТИЈЕ
Епи�коп милешев�ки ФИЛ�РЕТ
Епи�коп далматин�ки ФОТИЈЕ
Епи�коп будимљан�ко-никшићки ЈО��ИКИЈЕ
Епи�коп захум�ко-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епи�коп ваљев�ки МИЛУТИ�
Епи�коп рашко-призрен�ки ТЕОДОСИЈЕ
Епи�коп нишки ЈОВ��
Епи�коп западноамерички М�КСИМ
Епи�коп горњокарловачки ГЕР�СИМ
Епи�коп ау�тралиј�ко-новозеланд�ки ИРИ�ЕЈ
Епи�коп крушевачки Д�ВИД
Епи�коп умировљени захум�ко-херцеговачки �Т���СИЈЕ
Викарни Епи�коп хво�тан�ки �Т���СИЈЕ
Викарни Епи�коп јегар�ки ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епи�коп моравички ��ТО�ИЈЕ
Викарни Епи�коп липљан�ки ЈОВ��
Викарни Епи�коп ремезијан�ки ��ДРЕЈ

ОХРИДСК� �РХИЕПИСКОПИЈ�:
�рхиепи�коп охрид�ки и Митрополит �коп�ки ЈОВ��
Епи�коп полошко-куманов�ки ЈО�КИМ
Епи�коп брегалнички и мје�тобљу�титељ
Епархије битољ�ке М�РКО
Викарни Епи�коп �тобиј�ки Д�ВИД