Пред нама је СтраÑ�на или Страдална Ñ�едмица, названа по Ñ�традањима која је претрпео ГоÑ�под ИÑ�уÑ� ХриÑ�тоÑ� ради нашег Ñ�паÑ�ења. Почела је Великим понедељком, а завршава Ñ�е Великом Суботом, предÑ�тављајући, пуноћом Ñ�миÑ�ла Ñ�ваког од ових дана, припрему за највећи хришћанÑ�ки празник – Ð’Ð�СКРС. Изашао је и нови број Саборника, поÑ�већен овим празницима, можете га погледати у рубрици Саборник или овде.

У на�тавку, погледајте ра�поред бого�лужења Стра�не �едмице и Ва�кр�а, као и објашњења неких од пред�тојећих празника Страдалне �едмице...

ВЕЛИКИ ПО�ЕДЕЉ�К, УТОР�К И СРЕД�

07:30    ЦарÑ�ки чаÑ�ови и Литургија ПређеоÑ�већених дарова

17:00    Јутрење

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТ�К

09:00    Литургија Св. ВаÑ�илија Великог

17:00    Јутрење Ñ�а читањем 12 Јеванђеља

ВЕЛИКИ ПЕТ�К

07:30    ЦарÑ�ки чаÑ�ови

16:00    Вечерње Ñ�а изношењем Плаштанице

19:30    Плач Мајке Божије

21:00    Јутрење Ñ�а певањем Ñ�татија и опходом око храма

ВЕЛИК� СУБОТ�

09:00    Литургија Св. ВаÑ�илија Великог

24:00    ПаÑ�хално јутрење и прва ВаÑ�кршња Литургија

В�СКРС

09:00    Друга ВаÑ�кршња Литургија

17:00    ПаÑ�хално вечерње

Тајна Вечера

Ð�а Велики Четвртак збила Ñ�у Ñ�е четири значајна догађаја, од којих је прва Тајна Вечера. Тада је ИÑ�уÑ� ХриÑ�тоÑ� најпре умио ноге Ñ�војим ученицима и апоÑ�толима, показавши тиме Ñ�воје беÑ�крајно Ñ�мирење, дајући пример и њима и Ñ�вима нама, као ученицима Његовим, да Ñ�мо на овом Ñ�вету да Ñ�лужимо, а не да нам Ñ�луже, као што је и Он Сам дошао да Ñ�лужи, да Ñ�е жртвује и да грешном човеку покаже пут љубави. Ð�поÑ�тол Петар Ñ�е није оÑ�етио доÑ�тојним да му Учитељ умије ноге, на шта му је ГоÑ�под одговорио: "Ð�ко ти не умијем ноге, онда нећеш имати удела Ñ�а Мном". Петар на то моли да му ГоÑ�под опере и руке и главу јер Ñ�е Ñ�ав оÑ�етио нечиÑ�тим, но СпаÑ�итељ му одговара: "Само ноге ћу опрати и теби и другим ученицима, јер Ñ�те ви чиÑ�ти, али има међу вама и онај који је нечиÑ�Ñ‚". У Ñ�вим овим СпаÑ�итељевим речима има многоÑ�труких значења. Овим поÑ�ледњим изговореним речима показао је да зна ко ће Га издати, коме је душа нечиÑ�та, док је реченица "Ð�ко ти не умијем ноге, онда нећеш имати удела Ñ�а Мном" – кључна за разумевање не Ñ�амо овог догађаја, већ и целокупне Ñ�уштине нашег Ñ�паÑ�ења. Да ХриÑ�тоÑ� није опрао Јуди ноге, да је пред њим био надмен и заповедао му, да му није понизним прањем ногу, Ñ�лужењем и Ñ�мирењем показао прави пут – Јуда би могао наћи оправдање за Ñ�вој поÑ�тупак, издајÑ�тво. Овим је ХриÑ�тоÑ� показао Ñ�воју чиÑ�тоту, Ñ�вој удео у нашим животима, као и нашу одговорноÑ�Ñ‚. Будући да нам је, као и Ñ�војим ученицима тада, показао Ñ�ве што нам је потребно за Ñ�паÑ�ење, наш удео у делу Божијем је наша одговорноÑ�Ñ‚. Он наÑ� није оÑ�тавио Ñ�аме и Ñ�ироте, није од наÑ� затражио немогуће, тражио је Ñ�амо чиÑ�то Ñ�рце, љубав према ближњем, Ñ�лужење Богу и ближњима, Ñ�мерноÑ�Ñ‚, кротоÑ�Ñ‚, Ñ�мирење, трпљење и веру. То је наше уздарје Њему, наш удео у божанÑ�ком. Умивање ногу био је Ñ�амо увод у Његово жртвоприношење за очишћење наших душа од греха, за наше Ñ�паÑ�ење. ОчиÑ�тио наÑ� је од греха и нечиÑ�тоте. Да није, могли биÑ�мо трајати у оправдањима. Он нам је, умеÑ�то тога, дао могућноÑ�Ñ‚ да ЖИВИМО и показао нам пут до чиÑ�тоте Ñ�рца, а то је Ñ�лужење и Ñ�мирење.

Ð�а Тајној Вечери деÑ�ио Ñ�е и други велики догађај. Оно што је ГоÑ�под ИÑ�уÑ� ХриÑ�тоÑ� извршио тада, чини оÑ�новно језгро Свете Литургије. Он је тада, благоÑ�ловивши хлеб и вино, уÑ�тановио Свето Причешће речима: "Примите, једите, ово је Тело Моје које Ñ�е за ваÑ� ломи" и "Пијте из ње Ñ�ви, ово је Крв Моја Ð�овога Завета која Ñ�е за ваÑ� и за многе пролива на отпуштење грехова и на живот вечни". Тиме је ГоÑ�под Своје Тело, које Ñ�е припремало за РаÑ�пеће, Ñ�мрт и ВаÑ�крÑ�ење, оÑ�тавио као жртву Ñ�воје љубави према човеку, према онима који у Њега верују и причешћују Ñ�е Светим Причешћем – Његовим Телом и Крвљу, ради задобијања вечног Ñ�паÑ�ења. Овим чином најавио је Своје будуће Ñ�традање, приноÑ�ећи Себе једном заувек као жртву за Ñ�ве. Ð�ије говорио: Ово је Ñ�имвол Мога Тела и Крви Моје, већ: Ово је Тело Моје и ово је Крв Моја, дакле, омогућио нам је Ñ�тварну и живу заједницу Ñ�а њим кроз Свето Причешће. Тиме је направио Ñ�пону Ñ�а беÑ�едом о томе да ако Ñ�е не причешћујемо, тј. немамо живу заједницу Ñ�а Богом, нећемо имати ни живота у Ñ�еби, док нам једино Свето Причешће даје живот вечни.

Молитва у Гет�иман�ком врту

Ð�акон Тајне Вечере, ГоÑ�под Ñ�а ученицима одлази у ГетÑ�иманÑ�ки врт на МаÑ�линÑ�кој гори. И данаÑ� овај благоÑ�ловени врт поÑ�тоји над ЈеруÑ�алимом, Ñ�а дрвећем и маÑ�линама Ñ�тарим преко 2000 година, који чувају уÑ�помену на ову најÑ�илнију молитву која је прошла овим Ñ�ветом. Ово је трећи велики догађај који Ñ�е деÑ�ио на Велики Четвртак. ИÑ�уÑ� Ñ�е молио Богу Оцу, орошен тешким Ñ�узама и крвавим знојем од бола који је у души оÑ�ећао. Ð�а Ñ�ебе је тада примио Ñ�ве грехе човечанÑ�тва од поÑ�танка Ñ�вета до његовог краја, морао је да оÑ�ети до краја то отпадништво од Бога – Он Који је Ñ�а Богом Једно – Ñ�ада је морао да оÑ�ети тај ужаÑ� богоотпадништва и греха – Он Који је био једини безгрешан и чиÑ�Ñ‚. Знао је да Га чекају Ñ�траховита телеÑ�на Ñ�традања, али Ñ�у телеÑ�на Ñ�традања увек била незнатна наÑ�прам душевних. Зато је молио Своје ученике да Ñ�е моле заједно Ñ�а њим, говорећи: "ЖалоÑ�на је душа моја до Ñ�мрти". С обзиром да је био Богочовек, његова човечанÑ�ка природа је оÑ�ећала тај ужаÑ� нагомиланих Ñ�вих грехова човечанÑ�тва, што је могао поднети благодарећи Ñ�војој божанÑ�кој природи. Ð�и једно људÑ�ко биће не би могло поднети ту Ñ�трахоту Ñ�вих грехова човечанÑ�тва од поÑ�танка до краја времена. Примивши на Ñ�ебе тај наÑ�агледиво тежак крÑ�Ñ‚, приноÑ�ио је читаву творевину на жртву Богу, како би је очиÑ�тио од греха и Ñ�мрти. Ова ГетÑ�иманÑ�ка молитва је неодвојива од РаÑ�пећа, које Ñ�е догодило на Велики Петак. Да Ñ�е радило Ñ�амо о Његовом личном, људÑ�ком Ñ�традању на КрÑ�ту, човечанÑ�тво не би било Ñ�паÑ�ено, та жртва не би имала Ñ�миÑ�ла. Ради Ñ�паÑ�ења човечанÑ�тва Он је, из љубави, преузео на Ñ�ебе КрÑ�Ñ‚ најÑ�трашнијег људÑ�ког грехопада, и Својом КрÑ�ном Ñ�мрћу уништио и грех и Ñ�мрт. По Својој људÑ�кој Ñ�лабоÑ�ти, молио је Бога Оца да Га "та чаша мимоиђе", али опет не како Он Сам жели, већ како је по вољи Божијој. Тако је показао пут Ñ�вима нама, да и у чаÑ�овима најтежих мука – а Ñ�вака наша мука и бол, ма како велики и тешки били, незнатни Ñ�у у одноÑ�у на Његово Ñ�традање – можемо желети и молити Ñ�е једино да Ñ�е збуде воља Божија.

Издај�тво Јудино

ПоÑ�ледњи догађај на Велики Четвртак био је чин издајÑ�тва Јудиног, који је ГоÑ�пода издао целивом, тј. пољупцем. Тако и у нашим животима чеÑ�то бива да наÑ� управо они који Ñ�у наÑ� претходно љубили или Ñ�е бар предÑ�тављали као они који наÑ� љубе – напоÑ�летку најÑ�вирепије издају и рањавају наÑ�. Па ипак, након наших Ñ�традања која Ñ�леде због тога, долази ваÑ�крÑ�ење новог живота и нових наÑ�, у чему је и наша Ñ�уштинÑ�ка утеха и нада, знајући да наÑ� Бог неће оÑ�тавити Ñ�аме.

Петар Га Ñ�е три пута одриче те ноћи, иако Ñ�е мало пре тога зарицао да то никада не би могао учинити. Све нам је то огледало за Ñ�ве оно што и наÑ� увек изнова прати – разочарања, ране, болове, патње, Ñ�традања, издајÑ�тва, неправде... Да Бога нема, да нам није показао Пут, и да у Њему није једина права ИÑ�тина и Живот за наÑ�, имали биÑ�мо оправдања за мржњу, беÑ�, оÑ�вете, очајања, непраштања... Овако, Ñ�ав је овај пут Ñ�традања овенчан радошћу ВаÑ�крÑ�ења и поверења у Божију промиÑ�ао, где Ñ�е наша жртва тражи ради наÑ� Ñ�амих и ради нашег Ñ�паÑ�ења, не биÑ�мо ли Ñ�е, кроз Ñ�воје Ñ�традање и крÑ�тоношење, научили Ñ�мирењу, праштању, трпљењу, Ñ�трпљењу и љубави, као циљу нашег пута и узраÑ�тања у ХриÑ�ту.

Јуда је издао И�у�а из �воје �тра�ти према новцу и моћи. Петар Га �е одрекао у �траху за �оп�твени живот. Свакога дана, без изузетка, морамо �е преи�питивати која ће �тра�т ��С натерати да издамо Хри�та и отпаднемо од њега, када �е за то �твори прилика, колико �е МИ бринемо �амо за "�воју кожу", за земно, пролазно, колико �е заричемо пред Богом, а онда погазимо то безброј пута. Сви �мо ми потенцијалне Јуде и у �вакоме од на� је Петар. Па ипак, Јуду у бездан одводи грех непокајања и хула на Св. Духа Животодавца, будући да је �еби одузео живот, што је једини неопро�тиви грех. За разлику од њега, Петра �па�авају и�крене �узе покајања и �познање �вог греха, који му је већ �амим његовим покајањем опроштен јер �е тиме вратио у заједницу �а Богом.