Св. Симеон Мироточиви

Прашчално вечерње и проповед Патријарха Иринеја

�а Прашчалном вечерњем, Патријарх �рп�ки Иринеј је одржао проповед о �ми�лу ове �лужбе, као и крактеру пред�тојећег по�та. Говорио је о томе да ова �лужба има пуни �ми�ао у мањим заједницама, што �е дана� још понајвише одржало у јужним деловима Србије, будући да �у �е на Прашчалном вечерњем окупљали �ви �тановници једне �редине (нпр. �ео�ке или мањег ме�та) и међу�обно �е мирили и праштали једни другима.

Патријарх Иринеј је објаÑ�нио велики значај тога да Ñ�ви заједно измирени уђемо у ВаÑ�кршњи поÑ�Ñ‚, желећи да то мало Ñ�абрано Ñ�тадо на Ñ�лужби буде још веће: "Камо Ñ�реће да наÑ� је више Ñ�ада овде у храму, више би наÑ� било и тамо где Ñ�ви ми желимо да на крају одемо. Ð�о, ХриÑ�тово Ñ�тадо је одувек било мало. ГоÑ�под нам је и Ñ�ам поручио: Ð�е бој Ñ�е, мало Ñ�тадо; обећавајући нам да ће оÑ�тати Ñ�а нама до Ñ�вршетка века. Ð�ли, иако је Ñ�тадо мало: тамо где је ХриÑ�тоÑ� – тамо је и благодат, тамо је и Ñ�нага, и Ñ�ила и моћ. Сунце је мало небеÑ�ко тело у одноÑ�у на читаву ваÑ�иону, али његова Ñ�ветлоÑ�Ñ‚ обаÑ�јава читав Ñ�вет. Довољно је мало Ñ�оли да оÑ�оли цело јело и да оно буде укуÑ�но, благоÑ�ловено и здраво. Довољно је и Ñ�аÑ�вим мало Ñ�ветлоÑ�ти у мрачној проÑ�торији, да је раÑ�ветли. Тако и мало ХриÑ�тово Ñ�тадо поÑ�таје велико Ñ�нагом, Ñ�илом и благодаћу Божијом".

Његова Свето�т је обја�нио разлику теле�ног и духовног по�та, указујући на кори�не здрав�твене а�пекте теле�ног по�та, али и�тичући прева�ходно�т духовног по�та. Поновио је речи једног познатог лекара, академика, који је рекао: да Црква није у�тановила по�т, медицина би га изми�лила, толико је добар и здрав по људ�ки организам. Патријарх Иринеј је обја�нио да је теле�ни по�т �амо први �тепеник у Великом по�ту, тј. да наш по�т не �ме бити одређен негативним а�пектима и �тавом да �е одричемо нечега, да �е нешто не �ме и забрањено је, већ је потребно да �е о�ми�ли духовна �трана по�та, а то је очишћење �војих ми�ли, �вог језика, �вога �рца и �војих дела; то значи одбацивање оговарања, ружних речи, злих поми�ли, �уђења људима, претераног говорења, злих дела и мржње, као најпогубније боле�ти за човека... �акон проповеди, Његова Свето�т је од �абраног народа затражио опроштај за �ве оно што је, по �војој �лабо�ти, учинио или рекао, а затим благо�ловио �ве при�утне, уз кропљење �ветом водом и бо�иљком. Верни народ �е опраштао међу�обно и �а �вештено�лужитељима Саборне цркве, многи у �узама, које �у на овој дивној �лужби и�тин�ки дар.

Сми�ао по�та, о�тварује �е прева�ходно у покајању и праштању, као једином путу ка очишћењу �рца, примању Св. Тајне Причешћа и �једињењу �а Го�подом. Зато �е у навечерје Великог по�та, као прво вечерње �лужи прашчално или опроштајно вечерње, када �ви заједно, �вештено�лужитељи и �абрани народ, траже једни од других опроштај. Ово није формални чин, већ и�тин�ко отварање душе за Го�пода и ближње, а речи "опро�ти" и "праштај" �у тајан�твена пројава љубави, �мирења и благодатног загревања �рца. �а крају �е по први пут чита Великопо�на молитва Св. Јефрема Сирина, "Го�поде и Владико живота мога...", уз три велике метаније (земна поклона), молитва која �е надаље �вакодневно чита током Ча�ног по�та, у Цркви и дому.

Почетак Великог по�та

Велики по�т �е �а�тоји од Свете Четрде�етнице и Стра�не �едмице. Света Четрде�етница одражава 40-дневни по�т који је Го�под И�у� Хри�то� држао у пу�тињи, након Крштења, док кроз Стра�ну �едмицу ми �ауче�твујемо у Његовим �традањима и Кр�ном путу. У првој �едмици је нај�трожи по�т током Свете Четрде�етнице. Ова �едмица �е зове и Чи�та јер �е тада чује вапај душе која �е чи�ти, каје и �узама умива �воје грехе. Молитве �у тада дуже и �вечаније, �а више читања него појања.

Канон Св. �ндреја Крит�ког

Током прва четири дана, на повечерју �е чита Велики канон Св. �ндреја Крит�ког. У овом канону �ве пе�ме �у покајног карактера. По�ле �ваког �тиха ове �лужбе пева �е: "Помилуј ме, Боже, помилуј ме...", када �е врше велике или земне метаније (приклањањем колена и главе до земље). Ова �лужба има, такође, изразито �аборни карактер јер наше лично покајање и молитва Богу узра�тају у заједничку покајну молитву, прожимајући �е �а молитвама �вих оних �а којима �мо �е, претходног дана, током прашчалног вечерњег, измирили и опро�тили.

Целокупан текÑ�Ñ‚ Великог канона Св. Ð�ндреја КритÑ�ког можете пронаћи на нашем Ñ�ајту, у рубрици Духовни живот – Молитве – Опште молитве. У рубрици Духовна музика Канон Св. Ð�ндреја КритÑ�ког можете и Ñ�лушати.

Великопо�на молитва Св. Јефрема Сирина

Го�поде и Владико живота мог! Дух лењо�ти, чамотиње, вла�тољубља и празно�ловља не дај ми!

(Врши �е велика метанија)

Дух целомудрено�ти, �миреноумља и љубави даруј мени, �луги Твоме!

(Велика метанија)

Да, Го�поде, Царе, даруј ми да видим �агрешења �воја и да не о�уђујем брата �вог, јер �и благо�ловен у векове векова. �мин.

(Трећа велика метанија)

И�пове�т у Саборној цркви

Током Великог по�та, на и�пове�т можете дођи �вакога дана током јутарње и вечерње �лужбе или бденија, одно�но, по договору �а �војим и�поведником или парохом. �еопходно је да �е и�пове�т врши благовремено, да јој �е по�вети пуна пажња и довољно времена, а то у дугим редовима за и�пове�т током Свете Литургије готово да и није изводљиво. Уједно, Литургија није предвиђена за и�пове�т, већ за наше заједничко �абрање и уче�твовање у њеним молитвама.