Детињци

Галерију  Ñ�лика Ñ�а овог догађаја можете погледати  овде . ..  

О детињцима 
 

Празник Дјетињаца почетак је тронедјељног циклуÑ�а, који Ñ�е наÑ�тавља наредне недјеље кроз празни Материца, а завршава у недјељу поÑ�љедњу пред Божић празником Отаца. Видимо у Ñ�вему овоме још једну оÑ�обеноÑ�Ñ‚ Божића, а то је да је он више од Ñ�вих других – породични празник. Почиње овај циклуÑ� празником дјеце, јер Божић и јеÑ�те празник Богомладенца ХриÑ�та, тог БожанÑ�ког Дјетета, малог Бога, "Богића" (одакле и потиче име празника). Сљедећа, Ñ�редишња недјеља Материца је празник мајки, јер мајка је та која је Ñ�пона, моÑ�Ñ‚, она која повезује, а поÑ�љедња, недјеља Отаца, подÑ�јећа наÑ� да Бог наш, Ð�ебеÑ�ки Отац, Који као дар Своје Ñ�лободне љубави даје Самог Сина Свога, ХриÑ�та који Ñ�е рађа и поÑ�таје онај Његов "откуп" за наше гријехе. Уочи Божића Ñ�ви очекујемо нешто за наÑ� велико и значајно. Како је говорио један од Отаца наше Цркве – попут дјеце која Ñ�а неÑ�трпљењем поÑ�матрају трбух мајке која је у благоÑ�ловеном Ñ�тању очекујући рођење дјетета, тако и Ñ�ви ми вјерни, очију упртих у Ñ�воју Мајку-Цркву Ñ�а неÑ�трпљењем очекујемо Рођење Богомладенца. И можда управо због тога што Ñ�е у овом празнику ХриÑ�тоÑ� не јавља ни као Цар, ни као Судија, ни као велики и Ñ�илни ГоÑ�подар ваÑ�ељене, већ као мало и нејако дијете, можда Ñ�е баш због тога нико не радује Божићу као дјеца. Ð�еким Ñ�војим, код наÑ� отупјелим чулом препознају земаљÑ�ка дјеца у новорођеноме ХриÑ�ту Вјечно, БожанÑ�ко Дјете, Које Ñ�е попут њих игра, и кроз игру Ñ�твара од праха земаљÑ�кога Ñ�вјетове. 

О ХриÑ�товом  дјетињÑ�тву у Ð¡Ð²ÐµÑ‚ом ПиÑ�му Ð½Ð¸Ñ˜Ðµ напиÑ�ано много. Међутим, оно ÑˆÑ‚о Ñ˜Ðµ Он Сам  говорио Ð¾ Ð´Ñ˜ÐµÑ†Ð¸ Ð¿Ð¾ÐºÐ°Ð·ÑƒÑ˜Ðµ колико их је волио. Ð�е Ñ�амо љубављу ÐºÐ¾Ñ˜Ð¾Ð¼  јачи воли Ñ�лабијег, не Ñ�амо љубављу  која значи Ð½Ð°ÐºÐ»Ð¾Ð½Ð¾Ñ�Ñ‚. ХриÑ�това љубав  према дјеци прије Ñ�вега је препознавање у њима онога што човјека чини Ñ�личним Богу, онога што му враћа и у њему обнавља првобитну чиÑ�тоту и љепоту лика. ЗаиÑ�та, нико као дијете Ñ�војом безазленошћу, невиношћу и чиÑ�тотом не поÑ�вједочује да Ñ�мо боголика бића. Ð� оÑ�мјех и поглед дјетета најбоља Ñ�у потврда тога да Ñ�мо икона Његова. Дијете не инÑ�иÑ�тира, није Ñ�путано плановима и интереÑ�има, не подозријева и не познаје лицемјерје. Цијелог Ñ�ебе даје у игри кроз коју пројављује и одговорноÑ�Ñ‚, и креативноÑ�Ñ‚, и Ñ�ве дарове Ñ�воје. Дијете вјерује лакше и дубље од одраÑ�лих, зато што вјери приÑ�тупа једноÑ�тавно. Ð�е Ñ�умњајући и не преÑ�тајући да поÑ�матра Ñ�ве, оно Ñ�е Ñ�вим бићем диви тајни. Зато је велика тајна ХриÑ�товог Рођења за дијете увијек извор радоÑ�ти и уÑ�хићења. У њему Ñ�у безазленоÑ�Ñ‚ паÑ�тира и мудроÑ�Ñ‚ Мудраца Ñ�ливене у вјеру пред којом Ñ�е Ð�ебо отвара. 

Ð�аш пад Ð¿Ð¾Ñ‡Ð¸ÑšÐµ онда када почнемо да напуштамо одлике дјетета. Онда када игру замијенимо проводом, безбрижноÑ�Ñ‚ многобрижношћу, повјерење Ñ�умњом, машту жељама. ДопуÑ�тимо да бар у ове дане дјеца буду наши учитељи, кренимо Ñ�мјерно за њима у Ñ�ретање новорођеном Богомладенцу. ДопуÑ�тимо Ñ�еби радоÑ�Ñ‚, Ñ�вим Ñ�рцем повјерујмо у чудо – Ñ�ве наÑ� у овим данима позива да будемо Дјеца Божија! Јер Ñ�е приближава ЦарÑ�тво Божије! Долази Онај кроз кога је Ñ�ве Ñ�творено. Син Божији поÑ�таје и Син Човечији. Грле Ñ�е у неизрецивој радоÑ�ти Бог и човјек, Ð�ебо и земља! Ð� Ñ�ве што је између њих пјева Ñ�а анђелима: Слава Богу на виÑ�ини, а на земљи мир, међу људима добра воља! 

Епи�коп захум�ко-херцеговачки Григорије