Пре ше�т векова ништа �е на глобу�у није догодило значајније од боја на Ко�ову Пољу. И дана�, по�ле ше�т �тотина Видовдана, за �удбину �рп�ког народа ништа није пре�удније од битке која траје на Ко�ову и за Ко�ово. И�ход Ко�ов�ког боја још �е не зна, како оног негдашњег, тако ни овог данашњег. Од почетка претрајавају две �тварно�ти и две и�тине. И не у�тупају једна другој. Што време више одмиче, �ве �е мање зна хоће ли на� онебе�ати или прогутати ко�ов�ка рана. Ко�ово о�вањује �ваког јутра. Сваки дан је једна годишњица и једна задушница. И дана� �е тамо као и на Видовдан 1389. види "ко је вера а ко је невера". Као да �рп�ки народ води �амо једну битку, гине у и�том боју и на и�том пољу, проширује ко�ов�ку ко�турницу, "ридање на ридање придодаје", нове мученике прибраја ко�ов�ким мученицима. Ко�ово је одавно �тигло до Јадовна - и право је чудо да име Ко�ово није добила �ва �рп�ка земља. Ко�ово је нај�купља �рп�ка реч. Плаћена је крвљу целог народа. По цену те крви у�толичена је на пре�толу �рп�ког језика. Без крви �е није могла купити, без крви �е не може ни продати.

 

*

 

�а Ко�ову �е наша �удбина променила, и�торија размр�ила, душа очи�тила, отпочео нови живот �рп�ке нације. Њиме је �ве почело и њиме ће �е �ве завршити.