Дан уочи празница Цвети, на Лазареву �уботу, про�лавља �е празник у народу назван Врбица. Лазарева �убота је обележавње �помена на највеће чудо које је Го�под И�у� Хри�то� учинио за �вог земаљ�ког живота, када је ва�кр�ао Лазара из гроба. Лазар је био И�у�ов пријатељ, као и његове две �е�тре, Марта и Марија. Дошавши у Витанију, где �у му �аопштавао да �е Лазар четири дана раније упокојио, И�у� је заплакао над овом вешћу, по �војој људ�кој природи, али нам је ва�кр�авањем Лазара показао да за �ваку нашу �узу по�тоји утеха и нада, понајпре у вечном ва�кр�ењу и Вечном Животу, чији је ово био тек предуку� и �имволична �лика. И�у� је показао да �ао�ећа у �вим нашим боловима и патњама, као што је �ао�ећао тада �а Мартом и Маријом, али је показао и пут утехе и наде.

Ово је било највеће ХриÑ�тово чудо до тада. Било је још оних које је ваÑ�крÑ�ао непоÑ�редно по уÑ�нућу, али је Лазарево тело већ почело, након четири дана, да трули и раÑ�пада Ñ�е. Отуда његово име Лазар Четвородневни. Због тог ХриÑ�товог чуда, много је народа дошло у ЈеруÑ�алим, Ñ�азнавши да ће и Он доћи у Свети Град, да Га дочека Ñ�вечано и поздрави Га. Полагали Ñ�у пред Њега Ñ�воје хаљине и бацали од радоÑ�ти цвеће и гранчице. У Ñ�помен на тај догађај проÑ�лављамо Врбицу јер Ñ�е тада оÑ�већују врбове гранчице и чини Ñ�вечани опход – литија око цркве.

�а празник Цвети про�лављамо радо�ни празник Ула�ка Го�пода И�у�а Хри�та у Јеру�алим. Ушао је �кромно, не као земаљ�ки владари, иако Га је народ тада прогла�ио царем, већ на магарету, као �имволу трпељиво�ти, �кромно�ти и по�лушно�ти, показујући нам и тада и увек каквим путем треба да ходимо. Упрко� општег одушевљења и радо�ти људи, на Хри�товом лицу �е оцртавала туга јер је знао да ће ове радо�не повике у�коро заменити повици: "Ра�пни Га!" Уме�то учених људи и фило�офа, Спа�итеља �у препознала деца и највише Му �е обрадовала, као што је и пророковано да ће "из у�та мале деце направити �еби хвалу" и, као што је и Сам говорио, да је "њихово Цар�тво �ебе�ко". Деца �у тада радо�но клицала: "ОС���! БЛ�ГОСЛОВЕ� КОЈИ ДОЛ�ЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ!" Зато �е Врбица и назива празником деце. У име те празничне радо�ти, на Врбицу �е, поред о�већених врбових гранчица, деци деле и звончићи, којима најављују празник Цвети. Врбове гранчице и звончиће но�имо кући и �тављамо крај �лав�ке иконе и кандила. Литија око цркве прено�и на� у тај радо�ни дан када �у �е деца показала као најбољи верници Хри�тови. Он је по�тао њихов Па�тир, зато она, као његови јагањци, но�е о врату звончиће.