До�итеј Обрадовић

У петак, 27. марта 2009. године, �а почетком у 12:30, у Саборној цркви у Београду одржан је пара�то� великом �рп�ком про�ветитељу и реформатору, До�итеју Обрадовићу (1742-1811), чији �е гроб налази у порти ове цркве, напоредо �а гробом Вука Стефановића Караџића. Пара�то� је одржан на иницијативу Задужбине До�итеја Обрадовића, која �е налази у Вршцу.

Пара�то� је �лужио �тарешина Саборне цркве у Београду, протојереј-�таврофор Петар Лукић, а певало је Прво београд�ко певачко друштво. �акон пара�то�а у цркви, �ви при�утни �у одали поча�т До�итеју крај његовог гробног ме�та. Прота Петар Лукић је у бе�еди крај До�итејевог гроба под�етио да, по узору на До�итејев труд у про�већивању �рп�ког народа, и ми морамо на�тавити тим путем, �а још већом одговорноћу јер - народ који заборавља �воју прошло�т и �воје великане, нема ни будућно�т.

До�итеј Обрадовић је рођен у ме�ту Чаково у Румунији, а кућа у којој је рођен по�тоји и дана�. До пре годину дана била је у вла�ништву једне румун�ке породице, али је, на иницијативу компаније "Хемофарм" из Вршца, откупљена и преуређена, а, заједно �а Матицом Срп�ком и Ин�титутом за књижевно�т и уметно�т о�нована је и његова задужбина, 17. �ептембра 2004. године у Вршцу.

ДоÑ�итеј је три године провео учећи за калуђера у манаÑ�тиру Хопово, али је напуÑ�тио и манаÑ�тир и ову врÑ�ту живота и почео да путује, школујући Ñ�е на најпознатијим европÑ�ким универзитетима, где је примио идеје европÑ�ког ПроÑ�ветитељÑ�тва и Рационализма. Обишао је цео Балкан, Малу Ð�зију, Италију, Ð�емачку, ФранцуÑ�ку, ЕнглеÑ�ку, Ð�уÑ�трију и РуÑ�ију. Говорио је Ñ�едам Ñ�ветÑ�ких језика, што је за оно време било потпуно екÑ�клузивно. Преводио је, пиÑ�ао, аутор је чувене пеÑ�ме "ВоÑ�тани Сербие", био је први Ñ�рпÑ�ки миниÑ�тар проÑ�вете , тј. први попечитељ проÑ�вете у Совјету. Организовао је школе, био Ñ�аветник уÑ�таничким вођама и Карађорђев лични Ñ�екретар и Ñ�аветник. У Ñ�лужби Ñ�рпÑ�ких уÑ�таника је био од Ñ�амог почетка Првог Ñ�рпÑ�ког уÑ�танка, Ñ�купљао је прилоге за уÑ�танак и вршио поверљиве миÑ�ије.